Srpska pravoslavna crkva i njeni vjernici danas slave Božićne poklade, dan pred početak Božićnog posta, kao i praznik posvećen Svetom apostolu Filipu.

Poklade su dio narodnih običaja i odnose se na domaće gozbe svih okupljenih članova porodice ili seoska veselja uoči velikih postova. Za poklade se obično sprema bogata trpeza i pozivaju siromašnije komšije i prijatelji.

Smatra se da su Poklade i dan za praštanje, kako bi se ušlo u post bez greha.

Prema narodnim običajima, nazivi poklada su vezani za nazive velikih postova: Vaskršnje, Božićne, Petrovske i Velikogospojinske. Prve tri su u narodnoj tradiciji i danas veoma očuvane. Proštene ili pročka poklade su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni, i tako rasterećeni dugovanja, što čišći ušli u period nastupajućeg posta. Zato se u narodu, uz čašu, kao zdravica na ovaj dan kaže: "Oprosti, ulazimo u post kao u more", a prisutni odgovaraju: "Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni".

Sveti apostol Filip jedan je od dvanaestorice apostola, rodom iz Vitsaide kraj jezera Galilejskog. Odazvao se pozivu Hrista, i postao njegov učenik.

Po silasku Duha svetoga, revnosno je propovijedao Jevanđelje u Aziji i u Grčkoj. Stradao je raspet naopako na drvetu. Mošti Svetog Filipa prenijete su kasnije u Rim.