Srbin iz Leposavića Miljan Jovanović, nekadašnji pripadnik Kosovske policije, koji je juče, kako se ispostavilo, greškom uhapšen na administrativnom prelazu Jarinje, u emotivnoj ispovijesti za Kosovo onlajn prepričao je šta mu se dešavalo od momenta hapšenja, pa do trenutka kada je danas pušten na slobodu.

- Juče oko 16.30 časova, prilikom vraćanja iz Srbije, na administrativnom prelazu Jarinje zaustavljeni smo na punktu Kosovske policije. Dao sam svoja dokumenta radi legitimisanja i tom prilikom sam naglasio da postoji neka poternica za mene koja je izdata 2020. godine, a isto tako sam naglasio da je greška u pitanju. Policajac koji je uzeo moja dokumenta ubacio je u sistem i video je da me potražuje Specijalni sud za organizovani kriminal. Naglasio sam da je to greška i da se radi o drugom licu koje se slično zove, a isto preziva, ali da nismo istog datuma rođenja, godine i meseca, već da je totalno različita osoba - objašnjava Jovanović.

Kako je dodao, nakon toga mu je rečeno da se parkira u desnu zaustavnu traku za kamione i da sačeka da se izvrši detaljna provjera njegovog identiteta.

- Radili su detaljnu proveru, u međuvremenu došao je drugi policajac i odmah sam i njemu rekao da obaveste Inspektorat i da tu godinama prolazim, da nisam imao probleme, ali sam isto tako bio zaustavljan i ranije, da su vršene provere i da sam uvek nakon toga puštan da nastavim dalje kretanje. Međutim ovog puta prilikom detaljnije provere stigao je neki poziv, ne znam odakle, samo sam čuo, koliko sam mogao da razumem albanski jezik, da treba da se izvrši moje hapšenje - kaže Jovanović.

Dodaje da su se na vratima kancelarije pojavila tri pripadnika Rosu i momentalno mu stavili lisice na ruke, bez obrazloženja da je i zbog čega uhapšen.

- Uputili smo se prema vozilu policije, koje je bilo parkirano sa desne strane kontejnera, čak mi nisu dali da javim supruzi da sam uhapšen. Jednostavno sam morao da podignem ruke da bi videla lisice u trenutku i da bi shvatila da sam uhapšen. Smatram da su tu prekršena moja osnovna ljudska prava, pravo da kažem da sam uhapšen - dodaje Jovanović.

Jovanović ističe da su tu bila prisutna i njegova djeca, koja počela su da plaču.

- I da me pozivaju tata pođi sa nama kući. Supruga nije znala kako da krene sa Jarinja, pa sam joj rekao da pozove nekoga od rodbine i da idu kući, smatrajući da je to ispravno u tom trenutku. Bio sam pod stresom kao i cela porodica. Maltene su me ugurali pripadnici Rosu u vozilo, da nisam mogao da kažem ništa. Pitao sam gde me vode ništa nisu odgovarali. Došli smo do improvizovanog punkta na Jarinju nedaleko od administrativnog prelaza Jarinje, gde se nalazi pogranična policija i jedinice Rosu. U vozilo u kom sam bio ušla su još dva pripadnika Rosu jedinice. Ja sam se nalazio u sredini. Kada smo nailazili na svako veće mesto jedan od njih je non-stop obaveštavao gde prolazimo, velikom brzinom su se kretali, sve su preticali pred sobom do Severne Mitrovice - kaže Jovanović.

Kako dodaje, čak ni nakon što su ga doveli u policijsku stanicu u Južnoj Mitrovici, ništa mu nije saopšteno. Iza toga su ga pripadnici Rosu odveli u pritvorski centar.

- Sedam za sto skidam pertle, kaiš i dalje pokušavam da im objasnim da je greška u pitanju na šta odgovaraju sutra će to da se reši. Ispisana mi je forma u pritvorskoj jedinici u Južnoj Mitorivci, međutim smatram da su meni prekršena osnovna ljudska prava, da nisam dobio list o ljudskim pravima koji je trebalo automatski da mi bude uručen prilikom pritvaranja. Policajac koji je bio zadužen za pritvorski centar dolazio je često da me obiđe. Bio sam pod video nadzorom i non-stop je bio uključen jak reflektor, tako da cele noći nisam mogao oka da sklopim. Bilo je hladno, nije imalo grejanje, spavao sam na betonskom krevetu, krpe prljave, pokrivao sam se jaknom - kaže je Jovanović.

Dodaje da mu je ujutru rečeno da će da ga odvezu u Sud za organizovani kriminal u Prištini u osam sati i da će ga tamo sprovesti pripadnici Rosu.

- Celu noć nisam spavao, minuti kao godine. Prilikom dolaska u Prištinu otišli smo u sud u Ajvaliji, nisam siguran. Policajci su se raspitivali, a imao sam osećaj da ni oni ne znaju gde me vode. Policajac u civilu koji je tu bio rekao je da ne treba tu da me vode nego u Sud za organizovani kriminal u centru Prištine. Došli smo do te zgrade, seli su me bez pertli, bez kaiša i došli su neki ljudi, mislim da su tužioci. Otišli su u kancelariju vrlo brzo su se vratili, bili su korektni i pitali su me da li si ta osoba, ja sam potvrdio da nisam i da je moje ime slično, na šta su odgovorili da je u pitanju greška - kaže Jovanović.

Jovanović dodaje da kao bivši pripadnik policije nikad nije imao nesuglasice ni sa Srbima, ni sa Albancima.

- Sarađivali smo korektno. Obavljao sam svoj posao korektno. Nikad nisam imao problema sa službom. Još uvek ne znam da li je ispravljena greška. Imamo dosta rodbine u Srbiji i sad ne znam da li da idem preko administrativnog prelaza. Sada sam u dilemi da li je to i dalje u sistemu ili je izbrisano, ništa mi niko nije rekao - dodaje Jovanović.

Prema njegovim riječima, po povratku u policijsku stanicu u Južnoj Mitorovici imao je osjećaj da policajci žele i dalje da ga provjeravaju, iako je sud potvrdio grešku i oslobodio ga.

- Sa čuđenjem su se odnosili prema svemu tome i postavljali pitanja: 'Pa kako? Ovo se ne slaže?' Čekao se prevoz da me vrate u severni deo. Rekao sam ako neće niko da me vozi, ja sam slobodan i voleo bih da nastavim dalje, a mogu i peške. Prišao mi je policajac sa većim činom i rekao da sam slobodan i da su mi obezbedili prevoz. Susret sa decom je bio jako emotivan, teška neprospavna noć za njih, ali i za mene - ističe Miljan Jovanović.