- Od rezervi hrane imam hljeb i po, parče salame, tri jajeta i jednu papriku. To mi za obroke može biti danas i sutra. Onda ću morati nekako da se prebacim do Kopača ili Ustiprače, imam neke poznanike pa mi oni daju malo hrane da preživim dan-dva -

Ovakvim životom skoro deset godina živi šezdesetogodišnja Milada Vrećo Draganić u stričevoj vikendici u selu Podhranjen kod Goražda.

Bukvalno dan – komad

Često gladna zaspi s nadom da će sutra imati bar zalogaj hrane. Bilo kakve.

Dok je mogla da nadniči, imala je bar za jelo. Sada joj kičma otkazuje, noge izdaju. Ne može ništa da radi.

- Nemam nikakva primanja. Nemam platu, nemam penziju, nemam socijalnu pomoć. Nemam novca da odem ljekaru da se pregledam, nemam za tablete i ne znam šta da radim - kaže Draganićeva.

Nešto garderobe ima za ovo vrijeme, a za zimu – ništa.

- Ovaj džemper na meni mi je najdeblje što imam. Imam jedne stare poderane patike, dvije stare trenerke i to mi je sve od garderobe - jada se ova žena.

A šta je Miladina želja

- Najviše bih voljela, kao i svi normalni ljudi, da imam jednu svoju sobu, svoje kupatilo, da jednom znam kad negdje odem da imam gdje da se vratim. Od 2002. godine se ovako "potucam" od nemila do nedraga, to je od kako mi je otac umro i tada sam ostala sama - rekla je kroz suze Draganićeva.

Plač joj je jedina utjeha

- Ne plačem ja bez razloga. Ne spavam noćima razmišljajući šta i kako dalje - govori kroz suze starica sjedeći na pragu montažne vikendice u kojoj zimu ne smije, zbog hladnoće, dočekati. A i da nije montažna otkud joj novac za drva.

Ovu životnu priču žene, kojoj joj je pored svega, u ratu kuća u kojoj je rođena spaljena, a nikad nije obnovljena, ne treba komentarisati. Njoj treba pomoći. Jer svi mi imamo i viška onoga što ona nikako nema.

Milada Vrećo Draganić

Telefon za pomoć: 065 256 007

NLB Banka d.d., Sarajevo, Ekspozitura Goražde

Broj žiro računa (uplata iz BiH): 1322602022986726

Devizni račun (Uplata iz inostranstva):