На само једном од многобројних портала који егзистирају на медијском небу БиХ, а на којем је омогућено остављање коментара испод објављених текстова, уклоњено је чак четири милиона непримјерених и увредљивих коментара који су означени као говор мржње и бановано око 40.000 корисника.

Ови бројеви би сигурно били и далеко већи да су корисници, али и администратори овог портала били ревноснији у пријављивању, јер много тог говора мржње је и даље остало неуклоњено.

Површном анализом овог портала, његовог садржаја и прегледом написаних и остављених коментара, иза којих у 99 одсто случајева стоје анонимни људи, они који су се сакрили иза неког надимка и корисничког имена, овај говор мржње је присутан у готово свим аспектима, а најприсутнији код текстова у вези са политичарима, међуентитетским односима, Србијом, Хрватском, али и оним вијестима које се тичу ратних злочина, украјинског рата, али и, ма како чудно то звучало, самог спорта. Оно што такође упада у очи јесте да има чак велики број оних који "одобравају" такве изливе мржње, који су углавном базирани на националној основи.

Према ријечима социолога Ведрана Француза живимо у времену "слободе говора", а као посљедицу тога, како истиче, имамо и овакву ситуацију, да један одређени број људи то злоупотребљава и себи даје за право да на негативан и непримјерен начин коментарише све и свашта.

- Они се обично скривају иза својих тастатура, што онда отежава њихово санкционисање због говора мржње. Али питање је колико се и надлежне институције баве овим проблемом. Једино рјешење, како ми се чини, јесте да таква лица буду кажњена. Онда би вјероватно више водили рачуна о томе какве коментаре остављају. Овако један говор мржње изазива други. И бојим се да се на овај начин вртимо у зачараном кругу - упозорава Француз, коментарушући податак да је због говора мржње на само једном од портала бановано око 40.000 корисника.

Наводи и да овај проблем није присутан само код нас, већ и у читавој регији, а у БиХ можда понајвише због њеног мултиетничког карактера. На питање како би могао изгледати профил једног таквог лица које има потребу да оставља увредљиве коментаре, пуне мржње, да ли су то млађи и незапослени људи, необразовани или вјерски и политички задојени, Француз каже да је то тешко рећи, али и да су једни од криваца за овакво стање и сами политичари, који врло често не пазе шта говоре и не воде бригу како би то могло утицати на друге, обичне људе.

- Поједини људи, нажалост, прихвате тај један њихов негативан наратив и користе га. Кажу, ако могу они, што не бих и ја. Осим тога сматрам и да иза оваквих негативних и увредљивих коментара углавном стоје људи који из неког разлога нису задовољни својим животом. Из било ког разлога. Они своје фрустрације и незадовољство усмјеравају према другим. Најлакше им је да сједну за рачунар или узму мобилни телефон у руке. Забрињавајуће је да у данашње вријеме није нормално бити пристојан. Такви се људи у друштву третирају као некакви чудаци, а они бахати као нормални - каже Француз.

Интернет и анонимност

Гледајући са правне стране БиХ је усвојила низ прописа којима се регулише говор мржње те успоставила институције са задатком да сузбијају ову појаву, али оно што посебно отежава како сузбијање тако и регулисање ове појаве је распрострањеност говора мржње на интернету, гдје се он врло лако шири и пројектује и то често под потпуним окриљем анонимности оних који га пласирају.

Пише: Вељко Зељковић