Одлука којом му се забрањује улазак у БиХ донијета је, верује Милош Ковић, не случајно, четири дана након почетка војне операције Русије у Украјини.

Да ли протјеривање једног професора може имати везе са дешавањима на истоку Европе и кретањем НАТО трупа у БиХ?

Рјешење којим се, по препорукама безбједносне агенције ОБА донијетој у сагласности са обавјештајним структурама западне алијансе, професору историје Милошу Ковићу забрањује улазак у Босну и Херцеговину оставио је простор да се ова одлука анализира из више углова - политичког, културног и историографског, али и геополитичког.

Јер, ако ОБА овакву одлуку доноси по налогу западних налогодаваца, а о томе постоји писани траг, поставља се питање да ли је по сриједи само политички инцидент, борба за историју или је све скупа увод у драматичнија дешавања у којима изречена мјера може имати снагу лакмус папира стабилности у земљи у којој је перманентна криза редовно стање.

Скандалозан чин и израз немоћи Сарајева

Забрана уласка у БиХ професору Милошу Ковићу скандалозан је чин и посљедица је немоћи Сарајева да се суочи са дискурсом и наративом који је другачији од оног који политичко Сарајево покушава да наметне, констатује Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду.

По његовом увјерењу, ова одлука је у складу са притисцима којима је изложена Република Српска.

- Ковић је неко ко се са пуно одлучности и знања изражавао о ситуацији у Републици Српској и БиХ. То смета и политичком Сарајеву и онима на Западу којима не одговара аргументован приступ не неког ко је радикалан већ неког ко чињеницама покушава да докаже оно што је основна политика Републике Српске у овом тренутку - одбрана изворног Дејтона.

Историју би да пишу Хаг и обавјештајци

Сам професор Ковић каже да је дословно ријеч о борби за историју, односно борби за интерпретацију српске историје коју би да пишу Хашки Трибунал и обавјештајна агенција БиХ.

Ту историју, напомиње, пишу историчари користећи историографски метод, а све остало је само употреба прошлости са циљем застрашивања које и те како има везе са тиме што се по Башчаршији шетају костимирана господа из НАТО.

- Ријеч је о томе да неко покушава да спријечи да се у Републици Српској говори слободно и критички о историји српског народа и невјероватно је да неко мисли да ће, спречавајући мене да дођем у Републику Српску, моћи да спријечи проток идеја, мисли, чланака, ако хоћете проток музике из Србије преко Дрине. То се не може зауставити. То што ја нећу ући у Републику Српску у догледно вријеме мање је важно - рекао је професор Ковић.

У слагалици и НАТО трупе у Босни

Додатно апсурдном цијелу ситуацију око забране уласка у БиХ чини, указује Ковић, податак да је шеф обавјештајне агенције БиХ, извјесни господин кога зову Осмица, хапшен због фалсификовања диплома док министар безбједности Селмо Цикотић слови за човјека од највећег повјерења западних обавјештајних служби.

Ковић сматра да се забрана уласка у БиХ коју члан Предсједништва Шефик Џаферовић правда чињеницом да је донијета у сарадњи са обавјештајним структурама евроатлантске заједнице, може довести у везу са звецкањем оружја и кретањем НАТО трупа по Босни.

Сарадња између Сарајева и одређених евроатлантских структура није, каже Митић, неочекивана али је, оцјењује, погубна за неку врсту смиривања ситуације.

Реперкусије дешавања у Украјини

На питање да ли су коријени оваквих забрана локални или имају везе са заузимањем позиција у времену велике глобалне конфронтације, Митић каже да нема сумње да све што дешава у Украјини има изузетно велике реперкусије на ситуацију и БиХ и на Балкану у смислу охрабривања оних који желе да истисну свако другачије мишљење и који желе да се супротставе српској и руској, како кажу, хибридној пријетњи.

И Дучић имао полицијску пратњу

Чињеница да се безбједносне агенције баве послом историчара није од јуче, каже Ковић и подсјећа на доношење Инцковог закона којим се покушава криминализација историографских истраживања, али и покушај Велике Британије да у УН цијели српски народ окриви за геноцид.

По сриједи је, упозорава Ковић, индентитетски инжињеринг који се спроводи над српским народом.

Показна вјежба за младе интелектуалце

Писац Слободан Владушић чињеницу да је на овај начин професору Ковићу онемогућено да обавља наставу коју он већ више деценија врши на факултету у Источном Сарајеву оцјењује ни мало наивном и безазленом, а у контексту већих импликација које могу да произађу.