Љекари Медицинског факултета Универзитета Мериленд су у петак први пут у историји човјеку урадили транспалтацију срца од генетски модификоване свиње.

Ради се о првој успјешној трансплантацији свињског срца у људско биће. Пацијент Давид Бенет (57) из Мериленда је јутрос био стабилно.

– Срце има пулс, ствара притисак, то је његово срце – рекао је љекар Бартли Грифит који је водио операцију.

– Ради и изгледа нормално. Одушевљени смо, но не знамо шта нас чека касније. Овакво нешто није нико до сада урадио – додао је.

Прошло је критичних 48 сати

На свијету хронично недостаје неких кључних органа за трансплантацију. Прошле је године око 3.817 Американаца имало трансплантацију срца, што је више него икада прије.

Потражња је још увијек већа него што има органа од добровољних давалаца. Свакога дана у САД умре десетак људи који чекају замјенске органе.

Љекар Давид Класен, главни медицински службеник Мреже за даривање органа, рекао је како је ова операција велики помак у процесу трансплантације.

Додао је како ће још проћи неко вријеме прије него што се такав поступак буде могао примјенити широм свијета, напомињући да до одбацивања органа може доћи чак и када се трансплантира компатибилан бубрег људског донора.

Још увијек није познато каква будућност чека Бенета. За сада је повезан с уређајем који га је одржавао на животу прије операције, али то није необично за примаоца новог срца. Љекари су чак рекли да би у уторак могао бити скинут са апарата.

Наиме, медицинско особље помно прати има ли знакова да његово тијело одбацује нови орган, а првих 48 сати, који су критични, прошло је без инцидената, пише Тхе Неw Yорк Тимес.

– Могао сам бирати између смрти и ове трансплантације. А желим живјети. Знам да је мала вјероватноћа да ће све проћи добро, али то је био мој једини избор – рекао је Бенет прије операције, преноси Индекс.

Генетски модификована свиња

Бенет је примио срце од генетски модификоване свиње која је прошла 10 модификација. Научници су јој деактивирали четири гена, укључујући и онај који кодира молекулу која узрокује одбацивање органа.

Деактивирали су и ген раста како би спречили да срце свиње настави с растом након трансплантације.

Стручњаци су такође у ген свиње убацили шест људских гена како би Бенетов имунолошки састав лакше прихватио свињски орган.

Када је Бенет своме сину, Давиду први пут причао о трансплантацији, његов син је био збуњен.

– У почетку му нисам вјеровао. Био је у болници мјесец дана или више и мислио сам да можда халуцинира. Мислио сам да такво нешто никако није могуће – рекао је његов син.