Нема бољег описа за ватерполисте Србије од - БЕСМРТНИ! Губили су Делфини од Шпаније у неколико наврата са по три гола разлике, али у посљедњој дионици показали од чега су саткани.

Љевица Филипа Филиповића донијела је Србији прилику за одбрану олимпијског злата из Рија - 10:9.

Никада нико није успио да побиједи ову генерацију два пута на истом турниру било да се ради о Олимпијским играма, свјетским или европским шампионатима.

Шпанци су били близу историјског подвига, али по ко зна који пут до изражаја дошло огромно срце овог тима.

До посљедње четвртине нисмо имали гол из позиционог напада, али када је горјело под ногама, Филип Филиповић, Душан Мандић и Стефан Митровић почели су да шаљу бомбе ка голу Лопез Пинеда.

Какву смо нападачку ренесансу доживјели у завршних осам минута говори податак да смо је добили са 5:2, односно да смо тада постигли идентичан број погодака као за прве три четвртине.

Губили су изабраници Дејана Савића 7:5 уочи посљедњег периода игре, пришли на гол заостатка, а онда се суочили са, у најмању руку дискутабилном одлуком румунског судије Александрескуа који је Фурији признао нешто што никако није личило на гол - тада су повели 8:6.

Међутим, тим деценијског искуства, вансеријског квалитета, челичних нерава није дозволио да му једна спорна судијска одлука одузме оно што му припада - шансу да против Грчке брани златну медаљу освојену прије пет година у Рио де Жанејру.