Брачни пар Наташа и Немања Шкипина из Пала одлучио је да, поред каријере, заједно ствара и породицу.Избор ове хумане професије и велике жеље да лијече друге људе, код њих се појавио током средњошколског образовања.
У разговору за портал Катера, Наташа и Немања кажу да су током студирања на Медицинском факултету у Фочи једно другом били највећа подршка, тако да им је управо то олакшало сам период студирања и полагања испита.
Због чега сте одлучили да се посветите медицини и због чега сте одабрали факултет у Фочи?
Наташа: Одлуку да упишем медицину донијела сам, првенствено, из жеље да својим радом и знањем некоме помогнем, јер то видим као најбољи могући начин да наше учење и труд, које улажемо током школовања буде смислено. Још од дјетињства ме интересовало како то функционише људско тијело, како настају болести, а онда сам због животних ситуација, кроз које сам пролазила, дефинитивно одабрала медицину.
Немања: За медицински факултет сам се одлучио у средњој школи током похађања курса прве помоћи, гдје сам се сусретао са различитим стањима и повредама, те се тако појавила жеља да научим нешто више о томе. Медицински факултет у Фочи, иако смјештен у малом мјесту, изњедрио је много, слободно могу рећи, свјетски признатих стручњака, па сам из тог разлога одлучио да упишем тај факултет. Наравно, близина Фоче родним Палама је утицала на нашу одлуку, јер нам је близина породице и пријатеља увијек била врло значајна.
Колико је медицински факултет захтјеван и колико је времена и труда било потребно до стицања дипломе љекара?
Наташа: Обоје смо факултет завршили као редовни студенти, мада медицина дефинитивно јесте врло захтјеван факултет. Просто, намеће један специфичан стил живота, који непрестано од нас тражи рад, учење, труд и одрицање. Међутим, једно другом смо све вријеме били највећа могућа подршка, тако да то је то умногоме олакшало наш пут. Спонтано и непланирано смо обоје изабрали медицину, али мислим да тако и треба бити, с обзиром на то што ово занимање подразумијева и значи велику посвећеност и моралну одговорност. Мислим да бити љекар није само посао, него постане и дио личности човјека.
Немања: Као што Наташа каже, факултет јесте изразито захтјеван, али увијек се може и треба пронаћи времена за друге активности, дружења и путовања.
Да ли вам је било тешко да одмах након завршетка студија пронађете посао у струци и колико је тешко ускладити рад у служби породичне медицине и Хитне помоћи?
Наташа: Задовољна сам штонисам дуго чекала на посао, па оно што смо учили сам имала врло брзо прилику да примјеним у пракси. Рад у породичној медицини захтјева континуирано праћење и бригу о одређеној групи пацијената. Током радног дана долази велики број људи, различитих старосних група са различитим физичким, али и психичким, емотивним и породичним проблемима, које породични љекар мора разумјети, рјешавати, усмјеравати на даљи третман пацијената, издавати терапију за акутна и хронична обољења.
У хитну помоћ долазе пацијенти са одређеним ургентнима и нагло насталим проблемима, који се збрињавају или уз премедикацију упућују на секундарни ниво. Хитна помоћ захтјева третман акутног стања и тренутног проблема пацијента, што наравно у неким ситуацијама може бити врло стресно, посебно када су пацијенти животно угрожени или ако су у питању дјеца. Ипак, мени је тежи рад у породичној медицини, јер он уз медицинско знање захтјева и велико емотивно и психичко улагање и може бити врло исцрпљујући.
Када почиње твој радни однос у Болници „Србија“ и колико је то био важан корак на почетку каријере тако младог љекара?
Немања: Непосредно након завршетка студија, Болница „Србија“ је имала пројекат запошљавања већег броја младих љекара, међу којима сам се и сам нашао. Рад у установи секундарног нивоа здравствене заштите захтјева много одговорности и широког знања. При раду у ургентном блоку, млађи љекари сусрећу пацијенте са проблематиком из различитих области медицине и то је оно што сви пролазимо на почетку наше каријере.
Рад на одјељењима је доста усмјеренији према нашим будућим специјалностима, тако да имамо могућност да стичемо опште медицинско знање, али и да препознамо себе у свему томе и одлучимо се за оно што нам највише одговара.
Да ли размишљаш о одласку на специјалистичке студије и која област ти је најинтересантнија?
Наташа: С обзиром на досадашње искуство у медицини, спремна сам за даље усавршавање, које првенствено видим у некој од области интерне медицине. Ту се налази велики број пацијената са хроничним обољењима, којима квалитетно лијечење може донијети и потпуни опоравак. Чак и када то није могуће, врло је важно унапређење, продужење и побољшање квалитета живота, те смањење тегоба пацијената.
Због чега си се одлучио да упишеш специјализацију из урологије?
Немања: Интересовање за урологију ми се јавило још током студија, гдје сам пратио рад и велику посвећеност професора доктора Зиројевића и саму ту његову, велику посвећеност раду и врсти обољења и проблема уролошких пацијената. Примаријус доктор Милорад Шупић, начелник хирургије у Болници „Србија“, је препознао моје интересовање за урологију и усмјерио ме у том правцу. Сада имам прилику да радим и учим са уролозима наше болнице, докторима Гораном Тодоровићем и Славишом Пејићем, који су спремни свакодневно да самном несебично подијеле своје знање и искуство. Такође, желио бих да поменем и цијелу екипу хирурга у Болници „Србија“, који су ту за сваку помоћ и савјет.
За крај нашег разговора, а на питање колико су наши суграђани генерално одговорни према свом здрављу , Наташа и Немања кажу да људи код нас нису у потпуности свјесни значаја превентивне медицине.
Истичу да многи људи нису довољно спремни да послушају савјете љекара о здравом стилу живота, те да на тај начин у великој мјери спријече настанак болести.
Чињеница је да живимо у једном врло стресном времену, уз мноштво економских и финансијских потешкоћа, али то не треба да значи да смијемо бити пасивни, јер и даље можемо учинити много тога за своје здравље и неке једноставне промјене које нам могу значити пуно.
Биографија:
Наташа Шкипина (дјев. Газивода) рођена је 1992. године у Палама. Основну школу и гимназију је завршила у родном мјесту, док је студије завршила на Медицинском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Тренутно је запослена на одјељењу породичне медицине и у служби Хитне помоћи у Дому здравља Источно Сарајево.
Немања Шкипина је рођен 1992. године у Сарајеву. Основну школу и гимназију је завршио у Палама, док је студије завршио на Медицинском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Тренутно је запослен у Болници „Србија“ и похађа специјалистичке студије из области урологије. Обоје живе у Палама.
Новинар: Миљан Рашевић
