На радном мјесту за осам мјесеци ове године живот је изгубило пет радника, док је њих 47 тешко повријеђено, а грађевинарство и шумарство поново су на врху љествице најопаснијих дјелатности, због, како тврде послодавци и синдикалци, непридржавања превентивних мјера и уштеде на опреми запослених.
Према подацима Инспектората Републике Српске, од јануара до краја августа смртно су страдала по два радника у шумарско-дрвној индустрији и грађевинарству, те један запослени у области електропривреде. Наводе да је у поменутом периоду теже повријеђено девет радника у шумарству, осам у грађевинарству, један у електропривреди, те њих 29 у осталим дјелатностима.
Црна статистика Инспектората показује да су лани у посматраном периоду на радном мјесту живот изгубила четири радника у шумарско-дрвној индустрији, два у грађевинарству, док су електропривреда и остале дјелатности однијеле по један живот.
- Због различитих неправилности утврђених у области радних односа и заштите на раду послодавцима су ове године изречене казне тешке 571.705 марака. Контроле на терену су показале да се најчешће неправилности односе на пропусте у погледу организације и спровођења мјера заштите, затим примјену превентивних мјера, оспособљавање радника за безбједан рад, редовно испитивање опреме и средстава рада - рекли су у Инспекторату.
Додали су да на терену с циљем превенције предузимају низ мјера како би радницима осигурали безбједне услове за рад, те да едукују запослене о њиховим правима, обавезама и начину на који их могу заштитити.
Предсједник Синдиката шумарства, прераде дрвета и папира Републике Српске Владо Павловић каже да су дјелатности попут шумарства, грађевинарства и рударства одувијек биле најризичније за обављање посла како у цијелом свијету, тако и код нас.
- Мјере заштите на раду су основ за спречавање многих проблема здравствене природе и очување живота. Превентива значи добру стручну обуку, те добру обућу и одјећу која спречава вибрације и атмосферске утицаје, а код нас су заказала оба сегмента. Обука радника је данас далеко лошија у односу на прије 30-40 година, а у пракси се неријетко сусрећемо с појавом да приватна предузећа штеде на ХТЗ опреми, односно набављају ону која није најквалитетнија - додао је Павловић.
Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Саша Тривић каже за “Глас” да Закон о заштити на раду није добар те да су у више пута указивали на то.
- Надлежнима је циљ да пропишу шта послодавац треба да уради, а то не могу исконтролисати јер на терену за цијелу Српску имамо десет инспектора заштите на раду, што је недовољно. Ти људи не могу квалитетно обавити посао, колико има предузећа која треба преконтролисати. Поред система, криви су и неодговорни послодавци, али и правосуђе будући да, када се деси смртни исход, послодавац може кривично одговарати уколико није спровео прописане мјере, али и када је било одговорности послодаваца, судови ту нису судили како треба - категоричан је Тривић.
Он је истакао да би Српска требало да слиједи примјер уређених земаља.
- У Њемачкој за стање на градилишту одговара инспектор који обави контроле. Код нас је видљиво да се на градилиштима мјере заштите не спроводе, због чега и указујемо да организација није добра и да се у грађевинском сектору нешто мора мијењати, да је потребно да буде далеко већа контрола заштите на раду него што је то сада случај - додао је Тривић.
Казне
У Инспекторату Републике Српске кажу да, у зависности од врсте почињеног прекршаја, Закон о заштити на раду прописује казне у распону од 1.000 КМ до 15.000 КМ за правно лице. За одговорно лице у правном прописане су новчане казне од 100 КМ до 1.500 марака.
Пише: Анита Јанковић Речевић
