Све се дешавало у четвртак у малом селу Панићи, на подручју Кнежева, храброст и хуманост су се спојили како би се изборили с тешким условима које је донио сњежни покривач.

Срђан Гојковић, одборник у овој општини испричао је шта се све дешавало у Кнежеву.

Винко Панић, суочен с непредвиђеним изазовима, одважио се на пут кроз сњежне наносе, који су на појединим мјестима били и већи од два метра, како би помогао свом комшији, Жељку Панић, чија је ситуација постала алармантна.

Међутим, када се пробио до његове куће затекао је његово беживотно тијело, као и мајку која је све вријеме била крај њега.

Жељко Панић (54) живио је са својом осамдесетогодишњом мајком у старој дрвеној кући која је, усљед снијега и старења, постала и неусловна за живот. Без струје и телефона, несрећна мајка није имала начин да позове у помоћ, а храбри Винко, унаточ тешким условима, успио је да дође до њихове куће.

Нажалост, затекао је Жељка у беживотном стању, што је додатно нагласило хитност ситуације.

На срећу, комшија је брзо обавијестио надлежне органе, а начелник Горан Боројевић је одмах формирао тим предвођен полицијским службеником Стевом Ћелићем и групом волонтера. Њихова одлучност и брзо дјеловање омогућили су долазак на лице мјеста, што је резултовало проналаском Жељковог тијела и пружањем потребне помоћи његовој мајци.

Руководство општине је старицу ускоро смјестило у старачки дом.

– Ово је још један подсјетник на то колико је важно да останемо повезани, посебно у временима кризе. Кризе буду и прођу, али битно је бити човјек. Бојимо се да оваквих случајева има још много, посебно у руралним дијеловима гдје још увијек немамо комуникацију  – појашњава Гојковић који је и заједно са инспектором водио ову групу волонтера.

Он се захвалио градоначелнику Лакташа, Мирославу Бојићу, који је пружио подршку како ријечима тако и механизацијом.

Гојковић је нагласио важност заједништва у оваквим ситуацијама и позвао све на акцију како би се помогло људима који се налазе у изолованим срединама.

Као што су показали Винко и други јунаци овог догађаја, храброст и солидарност су често једини пут до наде. Они су успјели да у овим тешким временима, када су се многи осјећали беспомоћно, докажу снагу заједнице и људске доброте.