У борби на караули Кошаре живот је изгубио и пас, мајор Листер. У мору херојских прича и личних трагедија које је доживљавало више од стотину војника током двомјесечног пакла на Кошарама, једна је остала у запећку, то је прича о једном псу, псу са чином мајора.

Листер није био једини пас на караули Кошаре, ту су били и Нез, Црни, Максимилијан…али Листер је, причају војници, био синоним за достојанство, храброст и оданост. Био је омиљен међу војском и препознатљив по томе што није волио друге псе. Чин мајора је заслужио јер је од 1992. године добро извршавао задатке у миру, а још боље у рату.

Прича се да је 1995. године, својом прибраношћу спасао себе, мечку и мечиће сигурне смрти. Наиме, једно вече војска је копала рупу у коју би затрпавали смеће, када су из мрклог мрака зачули звуке. Убијеђени да им се приближава непријатељ, викнули су - "Војска Југославије стој!" - али се нико није одазивао.

Листер, препознатљиво затегнут као струна, није се попео на задње двије ноге, што је био знак да се приближава животиња, али није ни режао и помијерао уши како би дао знак да долази човјек. Војска је због њега остала прибрана и није припуцала, па је бљесак логорске ватре открио да се у мраку заправо чују мечићи и мечка.

Слична ситуација десила се 1998. године када је Листер кренуо у патролу. У тренутку када се приближио медвјед, Листер се попео на двије ноге, а његово држање уплашило је медвједа који је уз крике наставио даље.

- За вријеме ратног стања, никада није био уплашен, чак ни поред онолике артиљерије и авио-бомби, достојанствено је држао положај. На команду 'чувај', лицу које је чувао ни ђаво није смио прићи - причају војници за портал Чојство.

Посљедњи пут зацвилио је на Васкрс, 1999. године. Уз свог тадашњег водника Ивана Васојевића "Јагуара" остао је до самог краја, у тој акцији на Опљазу, код Мусине Куће, обојица су погинули у првом рафалу, а уз њих су животе изгубили и Предраг Богосављевић, Миленко Божић, Дарко Бјелобрк.

Први рафал их је пресјекао, друго одјељење је чуло Листерово завијање, сљедећи рафал када је усљедио више се ништа није чуло.