Мајор Вуко Чворо прерано нас је напустио на данашњи дан, 27. априла 2016. године у својој 58. години живота, оставивши иза себе неутјешну мајку, супругу, синове, снахе и унучад. 

Дисциплинованост, искреност, праведност и одговорност биле су врлине које су красиле овог човјека, првенствено сина, супруга, оца и дједа, а затим борца Војске Републике Српске, који је два пута крварио за отаџбину, а затим и као полицијског службеника ЦЈБ, односно Полицијске управе Источно Сарајево, у којој је провео посљедње године живота.

Вуко Чворо је рођен 6. септембра 1958. године у селу Миошићи, подно јуначке горе Романије, какав је и сам био. Основну школу завршио је у Прачи, док је средњу машинску техничку школу завршио у Палама. Дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву, смјер Одбрана и заштита. 

Фото: Уступљена фотографија

Одбрамбено-отаџбински рат га затиче у касарни "Славиша Вајнер Чича" у Лукавици са чином капетана прве класе. Средином 1992. године Главни штаб Војске Републике Српске га поставља за команданта 2. Прачанског батаљона, а годину дана након тога је прекомандован на чело 2. Касиндолског батаљона.

У зиму 1994. године долази на чело 4. батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса, гдје је дочекао крај рата у чину мајора. 

Два пута је рањаван током рата. За ратне заслуге у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске 1996. године од стране првог предсједника Републике Српске Радована Караџића одликован је Орденом Милана Тепића, те Медаљом Заслуга за народ.

По завршетку рата, Чворо ради као официр у Војсци Југославије, те Србије и Црне Горе. Остаје у родним Палама и обавља дужност начелника 505. моторизоване бригаде, све до августа 1999. године када прелази у МУП Републике Српске.

Фото: Уступљена фотографија

Саборци га се сјећају као дисциплинованог и одговорног човјека, који је поштовао правила и критеријуме службе, и који никад није одустајао од истих. Све задатке је извршавао дисциплиновано и одговорно.

Важио је за човјека, увијек спремног да се ухвати у коштац са проблемима и условима живота у којима је живио, те је често и другима помагао.

Мајор Вуко Чворо у Министарство унутрашњих послова Републике Српске долази 1999. године и ступа у радни однос у Центру јавне безбједности, тада Српско Сарајево, на позицију инспектора за одбрамбене припреме.

Колеге из МУП Републике Српске и Полицијске управе Источно Сарајево сјећају га се са највећим поштовањем. Цијелу каријеру у полицији Републике Српске обављао је на позицијама руководећег службеника и неријетко је показивао своју хуману страну према свим колегама и грађанима са којима се сусретао.

Вуко Чворо је у Центру јавне безбједности Источно Сарајево радио на позицијама инспектора за одбрамбене припреме, командира Полицијске станице за безбједност саобраћаја, начелника Одјељења полиције, замјеника начелника ЦЈБ Источно Сарајево и помоћника начелника ЦЈБ Источно Сарајево, до дана смрти, 27. априла 2016. године.

Фото: Уступљена фотографија

Нажалост, тешка болест га је спријечила да дочека пензију у полицијској униформи и тренутак да у ужива у заслуженој пензији и проводи вријеме са својим насљедницима, посебно оним најмлађим који ће у годинама које су пред њима, тек осјетити и схватити какав је њихов дјед био.

Смрт Вука Чвора био је велики губитак, како за његову породицу и блиске пријатеље, тако и за цјелокупну јавност и Паљане међу којима је био изузетно цијењен и поштован, као и за колеге из полиције и ратне саборце. 

Иза њега остали су мајка Нада, супруга Добрила, синови Бојан и Дамјан, унуци Богдан и Матеја, унука Анастасија и снахе Јована и Ана.

Сахрањен је на породичном гробљу у родним Миошићима.

Припремио: Миљан Рашевић