Иако легални приређивачи игара на срећу плаћају све своје обавезе према држави, поштују све законске прописе, те не дозвољавају коцкање млађим од 18 година, проблем и даље постоји јер је често могуће чути да је малољетницима коцкање надохват руке.
Међутим, то није могуће у објектима легалних приређивача игара на срећу, већ искључиво на терминалима у угоститељским објектима којима законодавац гледа кроз прсте, због чега трпи цијела индустрија.
Законска одредба којом је дефинисана минимална удаљеност између коцкарница и школа није ријешила проблем малољетничког коцкања. Тај проблем, по свим истраживањима, нигдје у свијету није ријешен удаљеношћу објеката легалних приређивача игара на срећу, већ искључиво забраном уласка у објекте гдје постоје игре на срећу и уз строгу контролу.
То је прописано и у члану 7 Правилника о примјени стандарда одговорног приређивања игара на срећу према којем су приређивачи дужни да спријече улаз малољетницима у објекте гдје се приређују игре на срећу.
Овај Правилник се поштује у пословницама легалних приређивача игара на срећу у којима је улазак млађим од 18 година забрањен. Међутим, највећи проблем су угоститељски објекти у које малољетници могу да уђу када желе, а њихово нестручно особље не провјерава доб играча, нити су адекватно опремљени.
Малољетници улазе у кафиће, без обзира на колико су удаљени од школе, гдје се приређују игре на срећу на терминалима на којима нема заштите за малољетнике. Особље у тим објектима није стручно оспособљено, од малољетника не траже на увид личну карту.
Законодавац је одредио и да је терминале за игре на срећу обавезно опремити софтвером и хардвером који служи за читање података о старосној доби из личне карте играча, али то ни годину дана од ступања одредбе на снагу у угоститељским објектима нису испоштовали!
Због свега наведеног, стручњаци из области менталног здравља упозоравају на опасност да малољетници развију симптоме патолошког коцкања и постану зависници од коцке.
– Посебно су ризични адолесценти када је клађење у питању. Малољетнике је захтјевније лијечити због неизграђених социјалних вриједносних система, али и специфичности тог периода, који је оптерећен бурним емоционалним сазријевањем. Што проблем развијања зависности од коцке раније крене, теже су и посљедице, а и процес лијечења – упозорава субспецијалиста судске психијатрије и начелник Клинике за психијатрију УКЦ РС, др Нера Зивлак Радуловић.
Са овим чињеницама добро су упознати легални приређивачи игара на срећу који поштују законске одредбе. У њиховим пословницама улазак малољетницима је забрањен. Особље је стручно оспособљено, врши се контрола личних карата, те су адекватно опремљени за ову дјелатност.
Дакле, без обзира на то колико је објекат легалних приређивача игара на срећу удаљен од школе, малољетници у њега не могу ући.
То би могао да буде случај и са угоститељским објектима уколико законодавац престане да их фаворизује и изврши измјену законских прописа на начин да малољетницима апсолутно буде забрањен улазак у објекте у којима се налазе терминали на којима се приређују игре на срећу, па и угоститељске.
А.Е.
