Током прошле године у Републици Српској тужилаштва су ријешила 163 извјештаја, односно кривичне пријаве о почињеном кривичном дјелу малољетних лица, подаци су Завода за статистику Републике Српске.

Како се наводи у овим подацима, то је за 4,5 одсто више у односу на 2020. годину.

- Од овог броја, припремни поступак није покренут у 42,9 одсто случајева. У истом периоду донесене су 43 оптужбе, односно 22,9 одсто оптужби више него 2020. године - истиче се у подацима.

Додаје се да је од укупног броја оптужених, за 76,7 одсто малољетника изречена кривична санкција.

- Изречене су 33 кривичне санкције, од којих су 97 одсто биле васпитне мјере. Изречена је једна казна малољетничког затвора. Имовинска кривична дјела су, као и претходних година, била најбројнија. Од укупног броја ријешених кривичних пријава, 50,3 одсто односило се на имовину, код оптужених 53,5 одсто и осуђених 51,5 одсто - стоји у подацима Републичког завода за статистику.

Од 163 извјештаја, највише је кривичних дјела против имовине - 82 па затим кривичних дјела против живота и тијела - 36 те кривичних дјела против слободе и права грађана - 11.

Социолог Иван Шијаковић казао је за "Независне новине" да ово није добра вијест те да су узроци овога вишеструки.

- Дошло је до пада социјалног друштва уназад тридесетак година. Људи не виде перспективу у свом личном уздизању, образовању, припреми за живот и тако даље и одлучују се да краду из неке врсте социјалног бунта или протеста и тако даље. Такође, ту је запуштеност младих, како образовна, академска и васпитна, тако и породична - рекао је Шијаковић.

Истакао је да постоје начини да се број малољетника који чине кривична дјела смањи.

- Први начин је превентивна контрола. У бившој Југославији она је постојала и учитељи и наставници су у раним разредима основне школе били задужени да напомену ко има склоности ка неочекиваном и непожељном понашању и то је потребно да се врати. Други начин је да се врати категорија васпитања и моралног понашања те да се породице опомену да су испустиле васпитну улогу и да обрате пажњу на то - навео је Шијаковић.

Психолог Александар Милић рекао је да ова статистика показује да имамо све више поремећаја у понашању код дјеце и младих.

- Млади имају недостатак норми у понашању, све те девијације, крађе, провале, урушавање туђе имовине, то су све лоше навике и то је знак да су у ранијем одгоју недостајале добре навике. Дјеца нису била добро вођена ка добрим навикама, било кроз породицу, било кроз школу, путем активности, спорта, добрих навика или других сличних активности које су им у том раздобљу потребне - појаснио је Милић.

Аутор: Немања Вукојевић