Манастир Ћелије код Ваљева у духовном миру прославља 130 година од рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса моштију Преподобног Јустина Ћелијског, које почивају у овој светињи и којима се ходочасници из цијелог свијета моле и поклањају.

У Саборном храму Светих архангела Михаила и Гаврила почивају мошти Аве Јустина Ћелијског, као и дјелић моштију Светог Нектарија Егинског. О љепоти ове светиње брине девет монахиња.

Срнин саговорник каже да деведесетогодишња игуманија Гликерија, иако онемоћала, још настоји да свакодневно обиђе светињу да би се увјерила да све функционише како треба.

По завјету Преподобног Јустина Ћелијској у порти овог манастира изграђена је и црква са три олтара - Троцрква ћелијска посвећена Светом Сави, Светом мученику Јустину философу и Преподобној Марији Египћанки.

Према ријечима Срниног саговорника, ову светињу сваке године походи велики број вјерника, али и радозналих туриста из цијелог свијета.

Отац Јустин /Поповић/ рођен је на Благовијести 1894. године, у Врању.

Као дјечак Благоје често је са родитељима одлазио код Светог оца Прохора чудотворца у Пчињски манастир и тамо бивао на молитвама и богослужењима, а једном је био и лични свједок чудесног исцјељења мајке му Анастасије од тешке болести.

Посебан утицај на духовни и образовни развој на Јустина извршио је велики учитељ Свети владика Николај, који је посебно запазио и цијенио његову љубав према богословљу и несумњиву књижевну даровитост.

Пошао је у богословију и прошао кроз добре богословске школе. Са групом млађих даровитих богослова послан је на даље богословске студије у Петроград, затим прелази у Оксфорд, да би се по завршетку рата и студија вратио у Београд и постао наставник Богословије у Сремским Карловцима.

Са тог положаја је отишао на Атински универзитет ради докторирања из православног светоотачког богословља.

У манастир Ћелије је дошао 28. маја 1948. године гдје је остао до смрти као духовник и богослужитељ, потпуно посвећен молитвено-богословском, научном и преводилачком раду.

Плод тог дугогодишњег рада у манастиру Ћелијама јесте и његово капитално дјело Житија светих, објављено у дванаест томова - по један за сваки мјесец - између 1972. и 1977. године.

Ово су до сада најпотпунија житија светих у православном свијету, и у њима се, као и у другим дјелима оца Јустина, огледа и његово изванредно познавање српског језика.