Или, ко то, како и зашто се игра са територијама на којој су погинули, убијени или нестали грађани предратног Града Сарајева?

Или, ко то и зашто погинуле преименује у убијене?

Или, ко то и зашто говори о 1.601 убијеном дијетету, а истраживачи говоре о 520, 525 или 611 убијене дјеце.

Или, ако је тачно да је убијено 1.601 дијете у опкољеном Сарајеву, онда су резултати истраживања жртава рата у Сарајеву, које је презентирао Истраживачко-документациони центар непотпун јер недостаје око 1.000 имена убијене дјеце.

Или, зашто државне институције, невладине организације и појединци не нуде нове податке о убијеним, погинулим и несталим лицима са територије Града Сарајева?

Или, представници Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бања Луке, нуде аргументе, чињенице који указују да неке информације о убијеним и погинулим Србима Сарајева нису обухваћени овим истраживањем.

У току грађанског рата 1992. до 1995. године су формиране двије политичке и друштвене заједнице на територији предратног Града Сарајева: Сарајево и Српско Сарајево, као дијелови, као резултат договорене подјеле Града Сарајева, на више енклава. Послије се догодило блокирање, постављање барикаде на границе подијељених енклава, а у сљедећим корацима дошло је до обостране опсаде и опкољавања.

Понављам више пута Град Сарајево, 1992. године је био заједница десет градских општина јер од 1992. године великобошњачка пропаганда, и купљени свјетски медији нама и свијету Град Сарајево, Сарајево са Мапом опкољеног Сарајева, пропагандистички редуцира, своди на четири градске општине које данас чине Град Сарајево.

Није Град Сарајево подручје од Башчаршије до Неџарића (општине Стари Град, Центар, Ново Сарајево и Нови Град).

У Граду Сарајево, те 1992. године су и сљедеће општине: Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Илиџа, Трново и Пале.

Хашки истражитељи, радови Мирсада Токаче и Смаил Чекића су свједоци да је убијено, погинуло и нестало око 14.500 грађана Града Сарајева, у ком су се од 1992. до 1995. године догодило више значајних друштвених догађаја, процеса у оквиру грађанског рата.

Питам због тога што великобошњачки пропагандисти измишљају, истина је да никад нико није, од оних који говоре да је убијено 1.601 дијете у опкољеном Сарајеву, понудио имена те убијене малољетне дјеце.

Хиљаду пута смо чули и видјели сарајевску лажну причу о 11.541 убијених грађана Сарајева.

Посебна прича су изјаве о 14.500 убијених грађана опкољеног Сарајева, из чега произлази да није погинуо ниједан војник Армије Репулике Босне и Херцеговине.

У процес манипулације са бројкама убијеним у Сарајеви укључио се и Харис Пашовић, идејни творац пројекта, умјетничког перформанса "Сарајевска црвена линија" кад је у центру Сарајева 2012. године поставио празне црвене столице у знак сјећања на убијене Сарајлије.

Више се о пројекту може погледати у тексту: „Црвена линија сјећала нас је на ријеке крви које су текле Сарајевом“, који је објављен на портали radiosarajevo.ba ( „https://radiosarajevo.ba/metromahala/lica/haris-pasovic-crvena-linija-sjecala-nas-je-na-rijeke-krvi-koje-su-tekle-sarajevom/332370#google_vignette)

Новинар у тексту наглашава „Од Мирсада Токаче који је скупио прецизну документацију, Пашовић је добио податак да је у Сарајеву током опсаде убијено 11.541 грађанки и грађана.“

Тачно је да је Мирсад Токача, предсједник Истраживачко документационог центра, сакупио прецизну документацију. Резултате свог рада представио је јавности под текстом „Сарајевска књига мртвих“ коју је објавио у „Данима“, април/травањ 2008. године.

На стр. 127 , недјељника „Дани“ од априла 2008. године пише:

·  „Листу коју данас објављујемо нуди имена 14.385 лица која су током 3,5 годишње опсаде погинула (или убијена Д.Ш.) и нестала на територији десет опћина Града Сарајева“.

·   „...на цивиле отпада (убијених Д.Ш.) 5.445 лица, а на војнике 8.940.“

·   „Од укупно 8.940 војника погинулих током периода опсаде на браниоце Сарајева отпада 6.278.“

·    „...у истом периоду погинуло је 2.262 војника ЈНА-ВРС.“

Харис Пашовић безочно и тенденциозно, манипулише са подацима Мирсада Токаче и поставља 11.451 столицу за убијене грађане Сарајева.

Својим пројектом он сугерише, учествује у великобошњачким манипулацијама, лажима да су сви они у Сарајеву убијени од стране Војске Републике Српске, иако подаци, чињенице из извјештаја „Сарајевска књига мртвих“ Мирсада Токаче показују да је дио њих убила Војске Армије Републике Босне и Херцеговине.

Да је желио да буде истинит објективан и да је желио поштовати резултате Мирсада Токаче, које је дао на увид јавности, поставио би у улици Маршала Тита:

·  5.445 црвених столица за убијене грађане Сарајева,  (4.784 столицу за пунољетне а 661 столицу за малољетне убијене грађане Сарајева).

На отварање пројекта, имајући у виду податке о погинулим, убијеним и несталим грађанима Сарајева које је објавио Мирсад Токача, које сам упоредио са податком о 11.451 убијених грађана Сарајева (међу њима је и 1.601 дијете) који нуди Харис Пашовић дошао сам до сазнања да је он намјерно изоставио 2.662 погинула борца Војске Републике Српске који су погинули на, прецизније Сарајевском ратишту, подручју десет градских општина, Сарајева.

Занимљиво да је Харис Пашовић добар манипулант и лош математичар.

Манипулације Хариса Пашовића:

·  Прва манипулација је постављање 6.278 црвених столица за погинуле борце Армије Републике Босне и Херцеговине, и тако их је представио као убијене грађане Сарајева;

·  Друга манипулација је лажна, ничим доказана чињеница да је убијено 1.601 дијете у опкољеном Сарајеву;

·  Трећа манипулација је изостављање, односно непостављање 2.662 столице за погинуле војнике Војске Републике Српске.

Харис Пашовић као лош математичар, који не зна основне рачунске операције.

Мирсад Токача наглашава да даје на увид податак од 14.385 жртава грађанског рата у Сарајеву, а међу њима је и 2.662 погинулих бораца Војске Репулике Српске.

Не знам како је Харис Пашовић дошао до  броја 11.541 убијених грађана Сарајева, јер да је знао рачунати дошао би до цифре, бројке 11.723.

Једноставно, требао је користити рачунску радњу одузимање и од броја 14.385 укупних жртава одузети број 2.662 погинулих бораца Војске Републике Српске и добио би број 11.732.

Он је тендециозан и необјективан јер се укључио у кампању оптуживања Срба да су они убили све грађане Сарајева, што је једна од највећих и најчешћих манипулација великобошњачке пропаганде.

Требамо имати су виду да су убијени грађани Сарајева, из реда свих народа и осталих убијани на свим територијама подјељеног Града Сарајева.

Политичари, представници власти и невладиних организација и новинари из реда бошњачког народа, сваког дана изјављују да је убијено 1.601 малољетно дијете у подијељеном, блокираном  и опкољеном/опсједнутом Сарајеву.

Нисам до сада чуо ниједну изјаву да су и на територији ратног Српског Сарајева убијена малољетна дјеца!

Књиге, документи оних којима вјерујем говоре да је на у два дијела подјељеног, блокираног, опсједнутог/опкољеног Града Сарајева убијено од 611 до 650 малољетне дјеце.

Око 540 у Федералном Сарајеву, а око 110 у Источном Сарајеву!

Академик проф. др Смаил Чекић уредник је монографије “Злочини над дјецом Сарајева”, која је објављена 2010. године, гдје је на 856 страници ове монографије објављен податак да је у опкољеном Сарајеву убијено 524-о дјеце.

Мирсад Токача, ИДЦ Сарајево, 2012. године на 126 страници “Босанске књиге мртвих”, И том, са наведеним подацима о свакој жртви закључује: “У Сарајеву је смртно страдало и 705 малољетних особа, од чега је 611 дјеце убијено као цивили, а 95 је погинуло у статусу војника.”

Напомена (Д.Ш) међу убијеном и погинулом дјецом Града Сарајева је око 130 дјеце која су убијена или погинула на територији ратног Српског Сарајева, као дијела некада јединственог Града Сарајева.

На Спомен-обиљежју убијеној дјеци опкољеног Сарајева 1992-1995, 10. маја 2010. године уклесани су подаци за 520 жртава, убијене дјеце.

Представници Града Сарајева и Удружење родитеља убијене дјеце опкољеног Сарајева саопштили  су да списак није коначан и да ће га допуњавати, али обећање нису испунили ни 1%, јер од тог 10. маја 2010. године на постаментима нису поставили  ниједно ново име малољетног дјетета које је убијено по њима у опкољеном Сарајеву, а по мени ближе историјској истини, подјељеног, блокираног и опкољеног/опсједнутог Града Сарајева, дијела предратног Града Сарајева, заједнице десет градских општина.

У тексту користим појам Сарајевско ратиште јер он обухвата простор данашњег Кантона Сарајево (Град Сарајево) и Град Источно Сарајево, у рату  Српско Сарајево, да укажем на великобошњачку пропаганду која Сарајево своди на четири градске општине из 1992. и из 2023.године.

Бошњачка страна у Сарајеву и око Сарајева, неодговорно и некорисно и за Бошњаке, манипулише година са жртвама рата на подручју Сарајевског ратишта, много више од српске стране, чије су манипулације неодговорне и некорисне и за Србе.

Вријеме је да са са отворених писама и тужби пређе на отворне јавне разговоре, истраживања заснована на научној методологији и писање и објављивања  докумената које ће нас водити путевима повјерења, истине, правде и поштовања других у свим њиховим ентитетима.

Питам се кад ће доћи и хоће ли икада доћи људско хумано вријеме да се то заустави и да све заинтересоване стране кроз одговоран заједнички рад, на научно заснованој методологији, утврде основне истине о ратним дешавањима и његовим посљедицама на Сарајевском ратишту.

Вјерујем и надам се да ће национално освијешћени слободноумни политичари, представници власти, вјерски службеници и интелектуалци из реда Хрвата, Срба, Бошњака  и осталих који данас живе на територији Кантона Сарајево и Града Источно Сарајево, успоставити платформу, канале за  разговор, дијалог и полемику о свим отвореним питањима из наше прошлости и садашности.

Пише: Душан Шеховац