Сама је у оронулој бараци у насељу за избјеглице у Незуцима код Вишеграда. Открили су јој и карцином на мозгу, а без новца је, хране, дрва за огријев на минусима поред Дрине. То је судбина Маре Нинковић која се злопати дан за даном и сања старачки дом да је неко погледа и пригледа.

- Живим од 210 КМ пензије, а чим сам је добила одмах сам дала 100 КМ за лијекове. Пошла сам до апотеке пјешице, нисам могла па сам назвала такси, али и то ми је трошак. Имам карцином на мозгу, падам често, губим се, не могу да једем ништа, а нестало ми и дрва и немам шта наложити у пећ. Молим Бога да ми неко помогне, а најбоље би било да се смјестим у Дом стараца, али откуд новац за то – јада се Нинковићева.

 Од пензије Мара мора да плати струју, такси до града и друге потрепштине, а што остане за храну.

– Нити имам богзна хране, а и то што ставим у уста тешко гутам. Кад сам примила пензију купила сам неке куване сланине то ми је као част јер двије године живим само на млијеку и воћу. Изгубила сам и тежину, са 66 сам сишла на 40 килограма – прича старица из Незука.

Пуних 15 година бака Мара битише у баракама у Незуцима. У овом случају излишно је слати апел за помоћ јер је њена прича очајни врисак немоћи упућен према здравим, имућним и хуманим људима.

Контакт телефон за помоћ је 066- 411-989  – Мара Нинковић, преноси BN TV.

Видео: БН