На вишеградској ћуприји јутрос је служен молебан уз присуство великог броја вјерника из више градова региона, поводом поклоничког хода организованог у знак сјећања на страдање српског народа 1942. године у Старом Броду.

Ходочашће, које се први пут организује из Вишеграда ка Старом Броду, окупило је неколико стотина учесника који ће пјешачити око 15 километара до мјеста страдања како би одали почаст невиним жртвама.

Свештеник Драган Вукотић истакао је да је одзив вјерника већи од очекиваног, што показује значај очувања сјећања на страдале.

- Ово је први пут да се из Вишеграда организује ходочашће ка Старом Броду. Велики број људи, посебно младих, данас је дошао да заједно кренемо и одамо почаст жртвама - рекао је Вукотић.

У ходочашћу до Старог Брода учествује и министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац, који је поручио да је ход ка Старом Броду "света дужност" очувања сјећања на жртве усташког злочина из прољећа 1942. године.

- Наш данашњи корак је корак кроз савјест и обавеза да истину пренесемо будућим покољењима - поручио је Кошарац.

Организатори догађаја су Српска православна црква, Општина Вишеград и Туристичка организација општине Вишеград.

Директор Туристичке организације Јадранко Јањић изјавио је да се очекује учешће између 300 и 350 ходочасника, те да је стаза обезбијеђена и да не очекују проблеме током кретања.

- Обезбиједили смо сарадњу са граничном и ријечном службом, као и присуство љекара, планинара и спасилачких служби. Ово је прво пјешачење до Старог Брода и надамо се да ће постати традиција - рекао је Јањић.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић поручио је да је ријеч о важном догађају за локалну заједницу и шире.

- Сви који данас учествују у овом ходу одају почаст невино страдалима 1942. године, али и свим Србима који су страдали у протеклим ратовима - навео је Ђуревић.

У Старом Броду у 12.00 часова планирано је служење парастоса жртвама, на мјесту гдје је у прољеће 1942. године страдало више хиљада српских цивила.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ, с циљем успостављања границе Независна Држава Хрватска на Дрини.

Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући десетине хиљада избјеглица, док је прелаз ка Србији у Вишеграду био блокиран, због чега је дио народа кренуо ка Старом Броду и Милошевићима, изложен нападима.

Покољ у Старом Броду и Милошевићима извршен је у прољеће 1942. године, када је убијено више од 6.000 ненаоружаних српских цивила, док је један број страдалих живот изгубио у Дрини покушавајући да избјегне злочине.

Најмасовнија убиства извршена су 22. марта 1942. године, а злочини су трајали до почетка маја. Жртве су углавном били цивили из збјегова са подручја Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева.

У Старом Броду данас се налази спомен-музеј посвећен жртвама, са 27 скулптура и 39 ликова који симболизују страдање и страдалнички пут српског народа, као трајно подсјећање на један од најтежих злочина над српским цивилима у Другом свјетском рату.