Историчар Драга Мастиловић рекао је да без Дејтонског мировног споразума нема ни БиХ и да је предуслов било какве измјене дејтонског Устава БиХ консензус три народа, што је веома тешко постићи због упорног одбијања бошњачке политичке елите да се одрекне ратних циљева, односно претварања БиХ у унитарну и доминанто исламску државу.

Мастиловић је изјавио Срни поводом 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума да тај документ двије и по деценије и даље има функцију коју је имао када је потписан и да чува мир на простору БиХ, али и даје уставну основу функционисања ове земље.

Према његовим ријечима, Дејтонски споразум је у претходних 25 година пролазио кроз бројна искушења покушајима да се једностраним тумачењима, посебно високих представника, тихо ревидира у правцу унитаризације БиХ, по правилу одузимањем надлежности Републици Српској.

-Данас, као и у претходном периоду, највећу опасност по дејтонску БиХ и мир на овим просторима, представља чињеница да се политичко Сарајево никада није одрекло својих ратних циљева, нити се помирило са чињеницом да је БиХ државна заједница два ентитета и три народа - истакао је Мастиловић, који је и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Он је оцијенио да је инсистирање бошњачке политичке и интелектуалне елите на грађанској држави БиХ, без ентитета и националних конститутивних права сва три народа, "иза чега се у суштини крију циљеви `Исламске декларације` Алије Изетбеговића - и данас најдиректнији атак на Дејтонски споразум, али и на државу БиХ".

Мастиловић је поручио да ће измјена дејтонског Устава БиХ бити могућа тек када већина бошњачких политичара прихвати реалност дејтонске БиХ као категорије која омогућава опстанак те државе и суживот народа на том простору.

Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, представља мировни договор којим је 1995. године прекинут грађански рат у БиХ.

Дан успостављања Дејтонског споразума, 21. новембар, републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.