До запослења у Републици Српској најбрже долазе професори математике и физике, информатике, дипломирани фармацеути, љекари, инжењери пољопривреде, шумарски инжењери, те инжењери електротехнике, који на запослење чекају просјечно до годину дана, када је у питању висока стручна спрема.

Рекли су ово у Заводу за запошљавање РС, који кажу да су угоститељско-кулинарски техничари, зубно-стоматолошки техничари, медицински радници, хемијско-технолошки техничари занимања која најбрже долазе до посла у оквиру четвртог степена стручне спреме, а они просјечно на посао чекају такође око годину дана.

-Када је у питању категорија трећег степена стручне спреме, до запослења најбрже долазе инсталатери, заваривачи, фризери, електричари, који просјечно чекају на запослење око годину и по- кажу за "Независне" у Заводу за запошљавање РС.

Они кажу да, иако постоји потражња од стране послодаваца за занимања металостругара, бравара и продавача, односно трговаца, они ипак најдуже чекају на запослење, и то шест-седам година.

Шест година за запослење чекају и машински техничари, које је занимање четвртог степена, те гимназијалци и економски техничари око пет година.

-Занимања која најдуже чекају на запослење са ВСС су професори географије око три године, професори физичког и здравственог васпитања око три године, дипломирани новинари око три године и дипломирани педагози око двије године. Међутим, битно је истаћи да од стране послодаваца постоји потражња за овим занимањима- кажу Заводу за запошљавање РС.

Како су у Заводу рекли за "Независне", највећи разлози незапослености су недостатак радног искуства и компетенција, јер млади управо наведене карактеристике стичу кроз процес рада, а послодавци су највише заинтересовани за кадар са искуством.

-И даље имамо проблем неусклађености образовне структуре и захтјева тржишта рада- истичу у ЗЗЗ РС.

Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, каже да је чињеница да фали радника на тржишту, те да је према наведеним подацима видљиво да међу високообразованим кадровима најбрже добију посао они који највише и уче, те они који завршавају факултете које је најтеже и завршити.

-Данас када смо у ситуацији недостатка радне снаге, искуство скоро нико и не гледа, али наравно да је искуство предност за добијање посла, али и за добијање веће плате- каже Тривић.

Он каже да се не би сложио са подацима које Завод има о занимањима која најдуже чекају на посао, јер сматра да је велики број незапослених на бироу изнад 45 година који не траже посао, него се тамо налазе ради остваривања одређених бенефиција.

Видан Говедарица, предсједник Друштва математичара РС, каже да су математичари у ранијем периоду релативно брзо долазили до посла у просвјети, као наставници у основним или професори у средњим школама.

-Нажалост, код нас данас постоје неки универзитети, углавном приватни, који производе релативно брзо кадрове и гдје се дипломе стичу брзо, па тако, рецимо, неко ко је завршио факултет физичког васпитања добије диплому за област математике, те такви случајеви стварају проблем. Што се тиче квалитета, доста су слаби са знањем и знам да они тешко могу да испуне своју обавезу и да предају ученицима у средњим школама, на примјер у гимназији- каже Говедарица.

Он сматра да у РС има тренутно незапослених математичара, те да им се поклања минимална пажња, посебно оним надареним, па они одлазе вани.