Градња конака монашке келије Светих Јоакима и Ане у порти Цркве Успења Пресвете Богородице у Челебићима код Фоче брзо напредује и објекат је већ озидан и стављен под плочу, а монахиња Минодора Ружић , која је покренула цијелу причу, очекује да би идуће године, уз Божију и помоћ добрих људи, радови могли бити завршени.

Мати Минодора рођена је у челебићком селу Рајковићи. Прије пола вијека је, попут већине Челебићана, “трбухом за крухом” отишла у Београд.

Тамо је, прича, радила у правосуђу све до посљедњег грађанског рата и распада Југославије. Рат ју је, истиче, доста емотивно погодио, јер јој је већина родбине била у Фочи.

Потом је радила у туристичкој агенцији водећи групе туриста по православним манастирима, када је почело њено интензивније занимање за боготражитељски пут.

- Тражећи Бога, тражећи смисао живота, као и многи други, схватила сам да само вриједи духовно се уздисати и ићи ка томе, у то вријеме непознатом - каже мати Минодора.

Долазећи у родни крај и обилазећи цркве у Челебићима и Ријеци Челебићкој наилазила би на тужну слику.

 - Увијек сам одлазила са сузама и тугом, како су наше обје цркве запуштене, пуне мува, паучине, пуне туге - прича монахиња Минодора.

Замонашила се 2009. године у банатској епархији, али родни крај није заборављала, а одлуку да се врати у Челебиће донијела је након смрти свог најстаријег брата, који је живио у Фочи.

- Послије његове сахране, изашла сам на Челебиће, нисам могла да уђем у цркву, била је сва зарасла у траву. Онда сам дошла у јуну, исто нашла хаос, отишла у сузама и постављала себи питање како сви у Србији, Румунији, Украјини, Русији обнављају цркве, а само овдје пропадају. То сам гутала двије године, у себи сабирала планове, ноћима цртала конак - присјећа се како се родила идеја за подизање духовног центра.

Фоча: radiofoca.com

Чврсто ријешена да на Челебићима заживи манастир, своју идеју саопштила је митрополиту дабробосанском Хризостому приликом његове посјете манастиру Вазнесења Господњег у Вардишту код Вишеграда.

- Он се томe обрадовао, дао ми је инструкције, која је процедура, поступак. Знала сам да то неће ићи лако, и није ишло лако, али уз Божију помоћ и помоћ Свештеномученика Момчила радови напредују.

На Челебићима се настанила у јесен прошле године, у црквени стан, а у априлу ове године митрополит Хризостом је дао благослов да се крене са прикупљањем средстава за градњу конака.

- Све је кренуло изненада, на Велику Госпојину, на Успење мајке Божије, којој је црква и посвећана, појавили су се људи из Београда, они не желе да се њихова имена помињу, али Господ их помиње. И овдје се понудио Власта Ковачевић да бесплатно уради терен и припрему за плочу, митрополит је благословио, они су одрадили плочу, настављено је ево уз Божију помоћ и рад добрих људи и помоћ многих, колико је ко могао. Многи и не знају да се ово гради, зато бих вољела да се што више да у јавност, да дође до људи информација да се овдје гради монашка келија која ће бити посвећена богородитељима Јоакиму и Ани - наводи мати Минодора.

Она истиче да од почетка осјећа да велику духовну помоћ има од Свештеномученика Момчила Гргуревића, свештеника из Челебића који је мученички, одсијецањем главе, пострадао у јесен 1945. године са још 17 младића из тог краја.

Монахиња је позвала све оне који желе и који су у могућности да помогну да на Челебићима никне манастир.

- Да ли ће то бити мушки или женски манастир, нека то буде света воља Господња и како је најбоље за душу овог напаћеног народа - поручила је она.

 Конак ће, појаснила је монахиња Минодора, имати келије и све потребне просторије како то захтијевају црквени канони.

Београђанин Витомир Тодовић већ три мјесеца је, од самог почетка радова, у свом завичају, гдје се у потпуности посветио градњи конака манастира.

- Црква наша остаје, то неће нити пропасти нити нестати, јер Господ каже у Јеванђељу; Створићу вам цркву да је ни врата пакла неће разорити.  Пресрећан што учествујем у овоме, упутио бих позив свим добрим људима да се придруже - каже Тодовић.

Фото: radiofoca.com

Протојереј ставрофор Милорад Остојић, такође родом из овог краја, који дуго година служи у Србији, подсјећа да је Свештономученик Момчило страдао баш у ово вријеме 1945. године.

- Одсјечена му је глава тестером, овдје је донесен и нико није смио ништа да каже ни ко је он, толика је то била нека тортура и наша велика несрећа - наводи Остојић.

 Он каже да је челебићка црква након Другог свјетског рата, све до 1958. године, била претворена у шталу, гдје је власт тадашње општине Челебићи држала коње.

Тако је, прича он, било све до укидања општине Челебићи, када је црква обновљена, да би је митрополит Нектарије Круљ освештао 1961. године.

- Хвала Богу да ова црква почиње да цвјета, наша мати Минодора својим радом окупља све нас, да имамо гдје доћи да се помолимо Господу и Пресветој Богородици, а онда и да попијемо кафу, да се дружимо. Хвала брату Витомиру који је уложио велики напор и позивам сву нашу браћу у Београду, Фочи и цијеломе свијету да помогну да завршимо овај богоугодни посао - рекао је Остојић.

Фото: radiofoca.com

Женска монашка келија на Челебићима је метох манастира Вазнесења Господњег у Вардишту, а замишљено је да временом прерасте у први манастир на подручју општине Фоча.

Сви који желе да помогну градњу монашке келије могу то учинити уплатом новца на рачун Митрополије дабробосанске у НЛБ Банци, број 562-012-81443528-04, са назнаком “За изградњу конака монашке келије у Челебићима”.

Пише: Игор Јанковић