Фоча је осма локална заједница у Републици Српској у којој је Меморијални центар Српске формирао студио за прикупљање видео-свједочења чланова породица погинулих бораца и српских цивила у протеклом рату.

Студио је формиран уз подршку Радио Фоче и Музеја "Стара Херцеговина", а снимања се обављају у Спомен-соби погинулих бораца у Музеју.

Милијана Дракул свједочила је о погибији свог двадесетседмогодишњег брата Милана Малиша, капетана противваздушне одбране Југословенске народне армије и Војске Републике Српске.

Као млади официр, борио се на ратиштима у Хрватској, а затим у Републици Српској - у Калиновику, Невесињу, Грахову, Трескавици.

- Погинуо је на Трескавици 4. октобра 1995. године пред само потписивање Дејтонског споразума, пред сами мир. Хвала свима који су ријешили да и након 30 година испричамо нашу тужну причу, наши најмилији су нама увијек најважнији. Чувајмо Републику Српску - само то могу да поручим, ово је наша најбоља и најљепша Република, велики успјех српског народа у задњих 100 година - рекла је Дракулова, која је свједочила заједно са мајком.

Секретар фочанске Организације породица погинулих Душанка Лаловић навела је да су свједочења веома емотивна.

- Тешко је слушати мајке кад причају о својој дјеци од рођења, како су их испраћале у рат, како су преживјеле њихове погибије, дјецу која нису запамтила своје очеве, али носе поносно њихове слике. Отворе своју душу, па испричају, буде ту и суза, али свака прича се заврши да су поносни на своју дјецу, очеве, на своју Републику Српску и увијек буде она реченица - чувајмо Републику Српску", навела је Лаловићева.

Љубомир Тешинић из Меморијалног центра Републике Српске каже да је циљ успостављање мултимедијалне базе у којој ће бити обједињено страдање Срба у ратовима деведесетих кроз емотивна сјећања њихових сродника.

- Ово је девети студијски центар, осам их је у Српској, а један у Београду. Тешко је процијенити колико може да траје читав посао, јер Република Српска има више од 23.000 породица које су изгубиле неког у рату, а ми као народ не смијемо дозволити да било ко од њих буде заборављен - каже Тешинић.

Према монографији погинулих бораца и цивила Борачке организације Фоча, у посљедњем рату из ове општине је погинуло више од 400 бораца Војске Републике Српске и 148 српских цивила.

Предсједник општинске Борачке организације Љубомир Достић истиче да је веома важно да чланови породица погинулих бораца и цивила дају своје виђење рата.

- Да дођемо до коначне истине - да је ово био одбрамбени, отаџбински рат и да су Срби на овим просторима чували своја огњишта - поручује Достић.

Начелник општине Милан Вукадиновић наводи да је Фоча била стратешка тачка у одбрани Републике Српске и да је потребно увијек изнова подсјећати на храбре борце који су положили своје животе.

- Ово је један мали допринос да отргнемо од заборава оно што су ти људи радили и да будућим покољењима испричамо да борци Војске Републике Српске нису били агресори, већ див јунаци који су бранили наша огњишта - нагласио је начелник.

У прикупљању свједочанстава породица погинулих учествује и Радио Фоча, чији главни и одговорни уредник Радмила Првуловић истиче да су се радо одазвали на иницијативу начелника општине.

- Наша је морална обавеза и друштвена дужност, па на неки начин можда смо и ми једва дочекали да можемо да учествујемо у откривању и разобличавању свих неких дугогодишњих медијских наратива и медијске пропаганде која је вођена против Срба. И када сте у мањини, истина је ипак истина - рекла је Првуловићева.

Музеј Стара Херцеговина, у којем се налази спомен-соба погинулих српских бораца у којој се снимају свједочења, једини је музеј у Српској који сталном поставком чува сјећање на протекли рат, истиче директор ове установе Данко Михајловић.

- Материјал који ће прикупити Центар нама ће бити значајан јер ћемо га користити приликом осавремењивања изложбе за аудио визуелну презентацију дешавања из протеклог рата, а са циљем сузбијања негативне пропаганде против српског народа - закључио је Михајловић.

Осим са члановима породица погинулих, свједочења се снимати и са ратним војним инвалидима, логорашима, жртвама ратне тортуре, женама жртвама рата.