Пчелари пролазе кроз најтежи период године, јер је друштвима потребна прихрана док цијене репроматеријала и даље не мирују, а уз то их брине и слаб пласман производа због пада куповне моћи и мање купаца из иностранства.

Предсједник зворничког друштва пчелара “Багрем” Зоран Бирчаковић казао је за “Глас” да на подручју овог града оскудијевају са другом пашом те да из тог разлога морају прихранити пчелиња друштва. Према његовим ријечима, једина паша је багрем, а само се неки пчелари селе у виша подручја током сезоне. Уз то забрињава га све слабије тржиште, које није оптимистично на нивоу цијеле Српске.

- Ове сезоне имамо проблем са пласманом меда. Прије него што је Хрватска ушла у Шенген наша дијаспора носила је и по 10-20 килограма, али сада се не усуђују. Други разлог је што људи имају све мање пара па купују само што морају - рекао је Бирчаковић додавши да се цијена меда није мијењала од претпрошле године, а док су остале цијене отишле у небеса.

Да је све теже пронаћи купца каже за “Глас” и предсједник Савеза удружења пчелара Републике Српске Дамир Барашин.

- Пласман домаћег меда је отежан с обзиром на то да увозимо велике количине меда чији је квалитет под знаком питања. Кад година буде добра јако је тешко пласирати мед. Мања је куповна моћ наших људи, а слабије га носе у иностранство, јер су пооштрене контроле на граници са Хрватском - рекао је Барашин.

Додао је да је ово најкритичнији период за пчеларство.

- Све заједнице које нису адекватно припремљене на јесен, гдје пчелари нису оставили довољне количине хране, сада ће имати проблема. Апелујемо на све пчеларе да прегледају кошнице и гдје је потребно да их допуне храном, ставе погаче, да би сачували пчелиње заједнице до почетка паше - рекао је Барашин.

Наглашава да има пчеларска изрека: “Март носи шкарт”, односно што је било лоше страдаће у том мјесецу.

- Свако повећање температура пчеле измами из кошница у природу, траже воду и полен, што додатно повећава потрошњу хране. Сви они који су на вријеме зазимили своје пчеле сада могу да припремају рамове и кошнице за сезону, а који нису морају интервенисати погачама, које су нужно зло у пчеларству - рекао је Барашин.

Према његовим ријечима, поскупјели су сви репроматеријали, од пчеларске опреме, дрвних сортимента, металног програма, али и пчелиње прихране.

- Поскупио је и шећер, што је задало још један ударац пчеларству. Кошнице и рамови поскупљују стално. Наставци су од 14 до 16 марака, рамови око 85 фенинга, а све је то потрошни материјал - рекао је Барашин, нагласивши да је цијена меда од 20 до 25 марака.

Подстицаји

Дамир Барашин казао је да су наишли на разумијевање министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саве Минића те да ће подстицаји за сектор пчеларства ове године бити знатно већи у односу на прошлу годину.

- Биће још новина за наше пчеларе, с те стране можемо бити оптимистични. Министарство ће нас подржати, не само у виду подстицаја по кошници него и по питању капиталних инвестиција - рекао је Барашин.

У Српској има око 4.500 регистрованих пчелара.

Пише: Милош Васиљевић