Број медицинских сестара и техничара повећан је уназад пет година у свим нивоима јавне здравствене заштите у Републике Српске, што је у супротности с тврдњама синдиката о одласку здравствених радника и недостатку овог кадра.

По подацима Завода за статистику РС, број медицинских техничара у домовима здравља повећан је у посљедњих пет година за стотињак, у општим болницама за исто толико, док је на Универзитетском и клиничком центру РС у Бањој Луци повећан са 762 на 948.

Предсједника Струковног синдиката медицинских сестара и техничара РС Мирка Шербеџију питали су зашто се не подударају ови статистички подаци с јавним иступима синдикалаца.

То значи да се, како наводи, болница у Источном Сарајеву нашла у великом проблему јер је морала да нађе замјену.

- Веома тешко је наћи на тржишту 50 медицинских сестара и техничара који ће замијенити кадар што је отишао у приватну клинику. Руководство болнице је прибјегло ономе узми оно што имаш на тржишту, што хоће да раде да би попунили број људи који је отишао и то у веома кратком периоду. Они су примили то што се нудило на тржишту, а ту сигурно има велики број преквалификаната, мада има и одређен број оних који су редовно завршили школе – објашњава Шербеџија.

Оправдани разлози одлазака

Он истиче да нико нема право да било шта замјери његовим колегама на доношењу одлука о промјени посла, јер свако од њих прехрањује породице, враћа кредите и слично.

- У Требињу имамо другачију ситуацију. Постоји тренд одлазака наших колега, медицинских сестара да раде у Дубровник који је на само 25-26 километара удаљен, али не да раде у струци већ у тотално неким другим браншама. Једна наша медицинска сестра из Требиња тако сваки дан путује у Дубровник гдје ради у парфимерији за плату која је већа око 500-600 евра него да ради свој посао у болници у свом граду – открива Шербеџија.

Масовни одлазак љекара и медицинских техничара из Болнице „Србија“ у Источном Сарајеву

Он каже да та медицинска сестра, као и други радници који из Требиња иду у Дубровник на посао, имају организован превоз до радног мјеста и назад до куће. Дакле, како каже, има знатно плаћенији посао и за који има другу врсту одговорности.

- Прави професионалци свакако желе да имају најбољи кадар у тиму, али су им често руке свезане јер не могу да им повећају плате. Зато су руководства јавних здравствених установа често у ситуацији да немају кога да запосле, да узимају оно што се нуди, па додатним едукацијама покушавају да их оспособе за рад – наводи Шербеџија.

Он каже да је разлика у плати медицинског техничара у јавном и приватном здравственом сектору у РС најмање 400 КМ, што је некоме отприлике једна рата кредита.

- Наше колеге које раде у приватном сектору су задовољни. Довољно је да видите њихове профиле по друштвеним мрежама. Често путују с породицама, задовољни су и одмах су бољи радници, бољи су за цијело друштво. Могу да приуште себи пристојнији живот – илуструје Шербеџија.

Он поново апелује на ресорно министарство и цијелу Владу РС да се на дневни ред стави питање плата запослених у јавном здравству.

- Морамо уредити струку, онемогућити да директор по симпатијама дијели коефицијенте, већ их законски одредити. Плата треба бити повећана за најмање 500 КМ. Плашим се да је ово вагон који се не може зауставити, тешко да можемо поправити стање – закључује Шербеџија.