Данас се широм свијета обиљежава Међународни дан паса, посвећен животињама које су већ хиљадама година вјерни сапутници човјека. Иако су некада имали прије свега практичне улоге, пси су данас много више од кућних љубимаца – они су чувари, помагачи, терапеутски, спасилачки и службени пси, али изнад свега вјерни пријатељи који својим присуством обогаћују наш свакодневни живот.
Међународни дан паса установљен је 2004. године на иницијативу америчке активисткиње за добробит животиња Colleen Paige. За датум је изабран 26. август, јер је тог дана, када је имала десет година, њена породица удомила њеног првог пса из азила. Данас се овај датум обиљежава широм свијета као прилика да се прослави посебна веза између људи и паса, али и упути важна порука да сваки пас заслужује сигуран дом, одговарајућу бригу и љубав.
Веза човјека и пса траје хиљадама година. Пси су некада помагали у лову, чували стада и имања, а њихове улоге данас су бројне и веома значајне. Они су пси водичи, полицијски и службени пси, учествују у потрагама и спасавању, помажу у откривању одређених супстанци и пружају подршку људима којима је она потребна.
Посебно је занимљива снага везе која се развија између човјека и пса. Научна истраживања показују да позитивне интеракције између њих могу бити повезане са промјенама у хормонима који имају улогу у социјалном повезивању и регулацији стреса, међу којима је и окситоцин.
Ипак, Међународни дан паса није само прилика да фотографишемо своје љубимце, почастимо их омиљеном посластицом или изведемо у дужу шетњу. Овај дан подсјећа нас и на хиљаде паса који немају свој дом, који живе на улици или стрпљиво чекају нову породицу у азилима. Зато он носи и важну поруку о одговорном власништву, удомљавању и заштити животиња.
Свако од нас може учинити нешто добро. То може бити посјета азилу, донација хране и других потрепштина, помоћ напуштеном псу или подршка удружењу које се брине о животињама. За оне који имају услове, најљепши корак може бити и пружање дома псу који га дуго чека.
Одговорно власништво, међутим, подразумијева много више од љубави. Оно значи обезбиједити животињи квалитетну храну, редовну ветеринарску бригу, сигурно окружење, довољно кретања, пажње и његе, али и одговорно водити рачуна о контроли размножавања.
Можда је управо то и најважнија порука овог дана: пас не зна да ли је расни или мјешанац, млад или стар, нити колико новца вриједи. Он препознаје љубав, сигурност и повјерење. Зна ко га чува, ко му пружа руку и коме може да се врати.
Зато данас не славимо само псе који већ имају своје топле домове. Славимо и оне који их још увијек чекају.