Искорак у свијет винарства био је велики изазов који сам савладавала уз подршку покојног супруга Бојана, а оригиналност и аутохтоност "жилавке" и "вранца" једина је шанса за освајање свјетског тржишта и брендирање нашег Требиња и Херцеговине као туристичко-винске регије.

Истакла је то за "Глас Српске" директорица требињске Винарије "Анђелић" Милица Анђелић, једина жена винар и сомелијер у Српској и БиХ. Бити успјешна у послу који се углавном сматра мушким није било лако, али се уз много љубави, труда и свакодневног учења сваки циљ досегне. А да је и те како успјела, потврђује и овогодишње признање Привредне коморе РС за најуспјешнију жену у привреди.

Породица Анђелић баштини традицију дужу од једног вијека када је ријеч о виноградарству и винарству, а прву производњу биљеже 1894. године. Од тада рецепте за врхунска вина преносе с кољена на кољено. Милица је у ову породицу дошла као снаха септембра 1997. године, уочи бербе.

- Како је кренула берба, тако сам и ја закорачила у свијет винарства са својим покојним супругом Бојаном. Као дјевојчица сам одлазила у бербе код рођака, помагала, али никада до тада нисам учествовала у производњи вина. Било је напорно и тешко, али када смо то вино расточили у бутеље и када сам први пут окусила производ у чијој сам производњи учествовала од почетка, свидјело ми се - казала је Милица.

Након реорганизације предузећа 2005. године, постављена је за директора.

- Када је ријеч о мушким колегама, некима је било заиста драго што у овоме послу, међу винарима, виде жену, док је са друге стране било и оних који су говорили да је "баксуз жена у винарији и да им је мјесто за шпоретом". Успјела сам да се изборим с тим. Данас ме сматрају равном себи - рекла је она. Упркос коментарима који понекад нису били охрабрујући, највећи ослонац да иде напријед и успије био јој је супруг.

- Он ми је помогао највише у свему када је ријеч о винарству. И свекар је био увијек ту, а како имам четворо дјеце, док су још били мали, највише су ускакали моји родитељи да их чувају док сам се ја образовала и радила - прича Милица. Најстарија кћерка Милена кренула је мајчиним стопама, завршила је сомелијерски течај и уписала лондонску винску академију. Уз њу, и друга по реду кћерка укључена је у послове у винарији, а двоје млађих, с обзиром на то да су школарци, помажу у складу са обавезама. И сама се образовала у Лондону, на најстаријој винској академији на свијету.

- Значи ми што сам прва жена сомелијер, али и кћерке усмјеравам у том правцу, па нећу дуго бити једина - с поносом каже Милица. Прилику да се обучи за сомелијера добила је 2011. године, а када је закорачила на предавања, била је једина дама међу 20 мушкараца.

- Након четири седмице обуке, од нас 21, положила сам са најбољим резултатом - додала је она. На само једном степену лондонске академије пробала је више од 250 различитих вина, а прошла је три степена.

- Волим јака, робусна црвена вина, а то су вина архивског типа, мада не могу да изоставим нашу "жилавку", која и те како може да парира свјетским винима. Наиме, 2013. године чули смо за "слијепо оцјењивање" на којем се не зна ниједан податак о вину и из нашег подрума послали смо у Лондон четири бутеље "жилавке". Међу 14.500 вина наша "жилавка" је добила сребро - поносно казује Милица. Око 70 одсто производње у винарији на чијем је челу чине "жилавка" и "вранац", а од интернационалних сорти имају "мерло", "каберне совињон" и "шардоне". Недавно су засадили и тамјанику.

Архива

Милица Анђелић је испричала да су покојни супруг и она били пасионирани љубитељи вина, те да су стварали своју винску архиву.

- Тачан број не знам, али знам да имамо вина из свих крајева свијета, од Јужне Африке, Аустралије, Америке, Француске, гдје год се вино производи - рекла је Анђелићева.