У редовима који слиједе доносимо вам причу на коју смо прије четири године ставили запету очекивања. Знали смо и тада да ће у животу нашег Милоша Радовића услиједити догађаји вриједни помена, а унапријед смо сигурни да ће и на крају овог текста стајати исти знак интерпункције.

О Милошу се у „Соколачким новинама“ писало 2019. године (https://mega.nz/file/EJQFWITL#iimOckV24xK-2-6BDnnasthDc3DURPniGPpEwhey2GE ) када је на Факултету техничких наука у Новом Саду од 2.900 примљених бруцоша био први на листи. Исте године, на позив Његовог краљевског височанства престолонаследника Александара Карађорђевића био је на пријему у Белом двору. Милош ту није стао. Иако је у ново поглавље у животу кренуо са скромним жељама, успио је да помјери постављене границе. Ове године дипломирао је на Факултету техничких наука као први студент из своје генерације са просјечном оцјеном 10. Ово велико постигнуће донијело му је стипендију Доситеја, коју додјељује Фонд за младе таленте.

То је стипендија највишег ранга коју држава Србија додјељује успјешним младим људима који постижу запажен успјех у школовању. Иако сам за свој рад и учење бивао награђиван бројним стипендијама током школовања, ова носи посебну тежину – рекао је Милош.

О свом студентском животу, успјесима и постигнућима говори поносно, али скромно, што његовој појави и дјелу даје додатну изузетност.

- У животу настојим да поставим реалне циљеве. На почетку сам се трудио да своје обавезе обављам на вријеме, да годину завршим у року и задржим мјесто на буџету. Све се брзо мијењало. Живот у породичном дому замијенила је врева студентског дома. Ти први дани за мене су били посебно необични, нарочито викенди, јер је била чудна та тишина и изостанак породичне гужве. Убрзо сам стекао нову породицу у дому и пријатеље, за које нисам ни слутио да ће бити они који остају за читав живот – присјетио се Милош почетака.

Технички факултет базиран је на природним наукама, математици, основама програмирања, физици, а да је уписао оно што највише воли доказује и чињеница да је све испите првог семестра положио већ у јануару.

- Кад сам положио први испит знао сам да ћу положити и стотину први. Тад сам превазишао све своје баријере – истакао је Милош.

Друга година донијела је и више времена за ваннаставне активности, а дисциплинованост и сабраност отвориле су нова поља. Конкурисао је за мјесто ОПЕНС амбасадора у поменутој организацији која подржава младе људе кроз различите едукативне, креативне и забавне садржаје.

- Изабрали су десет студената различитих факултета и интересовања и мене међу њима. Шароликост активности, радионица и садржаја обогатила је живот сваком од нас. Финансирали су различите видове усавршавања па је свако имао, поред општег, прилику и за лични напредак. Упоредо сам се рекреативно бавио и плесом, који ми је био вид релаксације и опуштања – рекао је он.

Фото: Уступљена фотографија/ infocentar.ba

Школовање је наставио спретним корацима а сваким даном био је ближи остварењу својих замисли.

- На трећој години сам добио стручније предмете и ти семестри су били и најзахтјевнији. Губила се општост и морали смо да радимо на конкретним пројектима. Исте године сам се пријавио и на Национални куп у роботици „Еуробот Србија“, а три најбоље пласиране екипе представиле су се на Европском првенству у роботици, у Француској – навео је Милош.

Фото: Уступљена фотографија/ infocentar.ba

Мехатроника је мултидисциплинарна инжењерска дисциплина која обухвата комбинацију електротехнике, рачунарства, машинства и аутоматског управљања. Милошево опредјељење на четвртој години био је Смјер мехатроника, роботика и аутоматизација.

- Четврту годину сам примарно проводио у лабораторији. Дио испита на мом смјеру је прављење робота по тачно одређеним пропозицијама. Свака група, од по једанаест студената, имала је свој задатак, а симбиоза свих правилно одрађених радњи као резултат имала је робота који аутономно извршава задате наредбе. Били смо ослоњени једни на друге а овакав задатак много је допринио стварању тимских вјештина – објашњава он.

Фото: Уступљена фотографија/ infocentar.ba

Поред обавеза на факултету, Милош је похађао и стручну праксу. Имао је прилику да се обучава у фирми која ради за америчко тржиште а бави се производњом електричних аутомобила. Круна на четворогодишње школовање био је дипломски рад на Катедри за енергетску електронику и претвараче. Ментор му је био доцент доктор Владимир Поповић. Истиче да, иако млад, овај човјек је успио да га научи како да размишља и у пракси примијени своје знање.

– Проучавао сам тему која се базира на управљању роботском руком, тачније, гласила је: „Примена линеаризације у повратној спрези у роботици“. Задовољан сам што сам и ово животно поглавље успјешно завршио, а сад имам времена да уживам у постигнутом и размишљам о даљим плановима – рекао је он.

Фото: Уступљена фотографија/ infocentar.ba

На крају разговора Милош нам је рекао да није уморан од учења и стремљења ка новим висинама. Као идућу степеницу ка горе види упис мастер студија. За  Нови Сад каже да је лијеп, али не као Соколац, који види као свој једини дом.

Ово је била кратка прича у наставцима о посвећеном, вриједном, скромном и племенитом младом човјеку, о чијим успјесима ће се тек писати.

Аутор: Бојана Марковић