Мирна Капетина: Љубав према науци одредила животни пут

14.06.2020. 12:03
5
ИЗВОР: Катера

Велико интересовање и љубав према математици од раног дјетињства подстаклo је Мирну Капетину да се у будућности посвети овој науци, те да наклоност према математици примјени у некој дисциплини.

Након завршене основне школе и гимназије у Палама уписује Факултет техничких наука у Новом Саду, смјер рачунарство и аутоматика, који је према њеним ријечима један од најбољих факултета у цијелој Србији.

Основне, мастер и докторске студије је завршила на поменутом факултету до своје 28. године, а данас у звању доцента предаје на преко шест предмета, на различитим смијеровима и нивоима студија на Факултету техничких наука у Новом Саду.

Због чега сте одабрали електротехнику као науку којој желите посветити живот и чиме Вас је та наука привукла?

Мирна Капетина: Од дјетињства и школских дана сам највише вољела да рјешавам логичке и математичке проблеме. То се касније, у основној и средњој школи, посебно изразило активним учествовањем на такмичењима из математике, гдје сам освајала награде на свим нивоима, од школског такмичења до златне медаље на државном такмичењу. Наклоност ка математици сам жељела да примијеним у некој дисциплини, па се тако природно наментуло да то буду студије електротехнике и рачунарства, а притом сам из породице електро инжењера.

Математика, тачније начин размишљања који се развија њеним познавањем, је неопходан за успјешно обављање посла електро инжењера, било да се бави програмирањем, пројектовањем и управљањем система или било којом другом ужом дисциплином, која се развија на поменутим студијама.

Кроз само студирање јављала су се интересовања за нове области, са којим се тек сусретала, а које су данас једне од најактуелнијих у свијету IT технологије (вјештачка интелигенција, машинско учење, итд.). Али свакако, то је наука која се стално мијења, напредује, и као таква захтијева да стално пратите нове ствари, учите и увијек будете у току са дешавањима на свјетском нивоу.

Какав сте себи поставили циљ у животу када сте се уписали на студије електротехнике и рачунарства и због чега сте одабрали баш тај универзитет?

Мирна Капетина: Факултет техничких наука у Новом Саду, у склопу којег је и студијски програм рачунарство и аутоматика, је сигурно један од најбољих у цијелој Србији. Околности су биле такве да је Нови Сад био град у којем сам одлучила да наставим школовање. Као неко, ко је дошао из мање средине, несвјестан и знања и могућности, нисам имала неке велике циљеве, сем да редовно завршим факултет, чистим године на вријеме, имам дуг распуст, трудим се што више и надам се да ће се то исплатити. Тако је и било.

Факултет сам завршила са високим просјеком и на позив једног од професора остала сам да по завршетку мастер студија радим на департману за рачунарство и аутоматику, тачније на катедри за аутоматско управљање као асистент. Ту сам имала прилику да, као и сада, радим са дивним људима, који су несебично дјелили своје знање са мном, што ми је итекако помогло и касније током докторских студија, које су биле природни наставак школовања и рада на факултету.

Слика

Колико сте задовољни досадашњим стеченим знањем и искуством на Факултету техничких наука?

Мирна Капетина: Знање које се стиче је велико и широко. Ја сам мишљења да студенти треба да изађу са факултета са што ширим спектром знања, а не да оно буде усмјерено на ужи спектар ствари. Техника  и цијели IT свијет се мијењају великом брзином и алат који је данас актуелан сутра то не мора бити. Широко знање им пружа могућност бржег прилагођавања и преласка на нове ствари и усвајање нових знања.

Скоро па сам сигурна да са дипломом инжењера електротехнике и рачунарства сви наши студенти имају посао, а томе доприноси и чињеница да је Нови Сад преплављен компанијама, које се „отимају“ за сваког студента. Филозофија цијелог факултета је да су студенти на првом мјесту због чега су сви професори, а и ја као један од њих, увијек на располагању и спремни за сваку помоћ. Колико је овај смјер  атрактиван говори и чињеница да се при упису  јави бар три пута више студената него што се прима.

Да ли сте размишљали о усавршавању свог знања у иностранству или раду на неком од факултета широм свијета?

Мирна Капетина: У склопу докторских студија провела сам три мјесеца на размјени на Политехничком факултету у Барију, у Италији. То је једино дивно искуство. Сем тога што је југ Италије сам по себи предиван, већ и због тога јер сам тамо радила са дивним професорима са којима моја катедра и ја и сада сарађујемо.  Послије, када сам постала доцент, пројекти са факултетима у иностранству су настављени, а упознавање других људи и размјена знања су сигурно најљепша искуства, као и сам путовања.

Сада су моји планови везани за Нови Сад.  Вјероватно, као и свуда у окружењу, рад наставног кадра на факултетима из ове области није цијењен као рад истих у привреди. Међутим, заиста уз много труда и воље може се унаприједити и знање и каријера. Ја сам особа која поред истраживања у науци јако воли и рад са студентима, то су ствари које могу да вас и итекако испуне позитивном енергијом.

Слика

Какви су Ваши даљи планови на пољу каријере и актуелне позиције на факултету? Који би то био Ваш врхунац каријере?

Мирна Капетина: Било би неприродно да се неко из нашег свијета задовољи мјестом доцента. Свакако тежим да моја каријера иде узлазним путем, корак по корак, тачније од избора у звање до избора, и свакоме је жеља да дође до позиције редовног професора. Али ја то не посматрам као жељу за напредовање у каријери, већ као резулатат редовног, вриједног и напорног рада, а онда напредовање природно и слиједи.

Биографија:

Мирна Капетина је рођена 1988. године у Сарајеву. Основну школу и Гимназију је завршила у Палама. На Факултету техничких наука, смјер рачунарство и аутоматика је дипломирала 2011. године са просјеком 9.83. Исте године је уписала мастер студије на истом смјеру и завршила их 2012. године са просјеком 10. Од 2012. до 2018. године радила је као асистент на Катедри за аутоматско управљање у склопу Депртмана за рачунарство и аутоматику и паралелно уписује докторске студије.

Докторирала је са 28 година са највећом оцјеном 10, а 2018. године бива изабрана у звање доцента и од тада ради као наставник на преко шест предмета на различитим смијеровима и нивоима студија на Факултету техничких наука.

Награђивана је дипломом „Момчило Момо Новаковић“, коју Факултет техничких наука додјељује за изванредне резултате у раду са студентима и постигнуте одличне научне резултате.

Новинар: Миљан Рашевић

Коментари 5
  • Generic placeholder image
    Мирјана 16.06.2020. 15:20
    Свака част дјевојци, успјешна, паметна, а и лијепа. Наше дијете из Републике Српске, још једном све честитке за успјех.
  • Generic placeholder image
    Branka Kraljevic 15.06.2020. 07:19
    Lijepa, pametna, vrijedna, uspjesna....su samo neki od atributa koji krase onu divnu djevojku. Hvala autoru za ovaj divan artikl i vjerujem da ce ih biti jos jer ima puno uspjesnih kojima, nazalost, mediji ne poklanjaju nikakvu pažnju.
  • Generic placeholder image
    Ranislav Trapara 14.06.2020. 21:28
    Mirna svaka ti cast! Puno uspjeha u buducim istrazivanjima i zivotu.
  • Generic placeholder image
    Op mala bosonoga 14.06.2020. 17:33
    Lepasiaddmebloksam 😍😍😍
  • Generic placeholder image
    Jovo R 14.06.2020. 13:06
    Mirna, sve čestitke.
    Miljane, izgleda da ti jedini pratiš ove uspješe ljude.
Повезане вијести
Шеховац: Признање најбољег спортисте ме мотивише за даљи рад и нове побједе (ФОТО) Шеховац: Признање најбољег спортисте ме мотивише за даљи рад и нове побједе (ФОТО)
Ерић: Признање које долази из локалне заједнице је потврда мог труда и рада (ФОТО) Ерић: Признање које долази из локалне заједнице је потврда мог труда и рада (ФОТО)
Од „браво“ и „свака част“ се не живи - Никола Пљеваљчић татами замијенио прекоокеанским бродом (ФОТО) Од „браво“ и „свака част“ се не живи - Никола Пљеваљчић татами замијенио прекоокеанским бр...
Најчитаније
  • Радник пао са стуба и погинуо
    3h 57m
    0
  • Годишњица нуклеарне катастрофе у Чернобиљу
    11h 3m
    0
  • Деветоро жртава бомбардовања у Сурдулици у кући Милићевих
    9h 30m
    0
  • Радно вријеме за предстојеће републичке празнике у Источној Илиџи
    5h 12m
    0
  • Прије 26 годинa срушен Жежељев мост преко Дунава
    11h 22m
    0