Српско народно вијеће (СНВ) указало је на готово потпуни застој у суђењима за ратне злочине почињене против Срба у градовима, током и након војних акција хрватских војске и полиције, као и на све очитију стигматизацију.
СНВ истиче да је изостанак правде за породице жртава ратних злочина, посебно током војних операција, један од индикатора да друштво све мање има моралне снаге за одржавање јавне свијести о тешким страдањима српског народа.
Поводом 29 година од хрватске акције "Олуја", СНВ наглашава да су та страдања доживјели хрватски суграђани српске националности на ратним подручјима или су тада у великим градовима из дана у дан подносили отворено насиље и злокобне притиске, често и губитке имовине и живота.
Напоменуто је да готово потпуни застој у суђењима за ратне злочине почињене против Срба у градовима, током и након војних акција хрватских војске и полиције, јача увјерење починилаца тих злочина да су изнад закона, а слаби друштвени осјећај одговорности због њихова почињења.
СНВ саосјећа са свим цивилним жртвама рата, са онима који су већ прве године рата прогнани из својих домова или су преживјели злостављања, изгубили своје ближње и кров над главом, као и са онима који су 1995. године напустили своје домове и завичаје.
"Саосјаћемо и са свима онима који нису дочекали правду, било као најближи сродници жртава било као жртве ратних злочина", наводи СНВ у изјави коју потписује предсједник Милорад Пуповац.
На овај начин указано је на немјерљиву штетност доктрине инструментализовања жртава и слављења рата и ратних околности која слаби културу мира и културу дијалога.
Таква доктрина, додају, не трпи разговор о цивилном искуству, независно о националној или вјерској припадности из које то искуство полази.
"Она не трпи ни мировне активности ни индивидуалне одлуке одбијања ратовања, као ни било какву људску потребу преиспитивања употребе прекомјерне силе током и након ратних активности. Зато заговарамо што је могуће више простора за културу мира и помирења те културу дијалога и толеранције", наводи СНВ.
Насупрот доминантној доктрини националистичке злоупотребе људских губитака и прослављања рата, као припадници једне од најрањивијих група у друштву, СНВ указује на то да су рањивост и стигматизација само очитије и болније.
"Рањивост је очита већ с првим погледом на средине опустошене војним акцијама, које је напустило аутохтоно становништво. Одласком тих људи нестало је и знање, али и љубав за различите далматинске, личке, банијске и кордунске предјеле, неријетко веома захтјевне, па и грубе за живот", наглашавају из СНВ-а.
Централна комеморацију за жртве "Олује" ове године одржава се у Стрмици код Книна, селу у које је посље гранатирања крајем јула и одласка већине становника, Хрватска војска ушла недуго послије почетка погрома.
Уз убиства и и злостављања цивила, подсјећа СНВ, забиљежена су паљења и пљачке, али, нажалост, и у наредним годинама 1996. и 1997. насиље против оних које нису отјерала ни најтежа искуства.
Према доступним подацима, у Стрмици је августа 1995. убијено десет цивила од којих се један још води као нестала особа.
"Формална квалификација ратног злочина је изостала, па су самим тим изостали истражне радње и судски процеси којима би се преузела институционална одговорност за почињена злодјела", наглашавају из СНВ-а.
Указано је на потребу да се истраже околности злочина, суди починиоцима, заштите свједоци и чланове породица, али и образује друштво о страхотама рата, гради услови раста и развоја у миру.
"Инсистирамо на јачању културе мира, на подршци заједницама сјећања, на обнови мјеста уништених ратом, на свакој иницијативи која тежи суочавању с преосталим дужностима у односу на породице жртава и, коначно, на одговорном и институционалном преузимању тих дужности", закључили су из СНВ-а.
Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" из домова је протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.236 или 65 одсто цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
