Породични психотерапеут из Београда Александар Мисојчић сматра да патријархалне породице у изворном смислу више нема, али да постоји носталгично сјећање на њу.

- Докле год имамо носталгична сећања - нечега се нисмо ни одрекли. Питање је да ли идемо ка савременој породици, да ли смо сигурни да то желимо и да ли знамо шта то значи -  рекао је Мисојчић новинарима у Источном Сарајеву уочи предавања "Породица некад и сад".

Он каже да се поставља и питање да ли постоји дисконтинуитет у односу на вриједности патријархалне породице или је ријеч о очекиваној и жељеној еволуцији једног народа.

Мисојчић истиче да људи који воле патријархат кажу да је породица у кризи, али је питање да ли она има своју еволуцију.

- Шта значи неговати традиционалне и жељене вредности у оквиру онога што се данас зове савремена породица? Да ли је поента породичног живота да се гаји аутентична препознатљивост, а не ригидно инсистирање на неким вредностима које су можда иза нас? У сваком случају, свака аутентиничност има цену, па је питање за све нас да ли смо спремни да је платимо - рекао је Мисојчић.

Он је навео да неке вриједности које су типичне за традиционалну породицу нису увремењене.

- Човек сам који воли традиционалне вредности и свестан сам неминовности тога да породица иде у други вид живота, само је питање којом брзином и да ли та промена подразумева и одрицање - каже Мисојчић.

Он истиче да је савремена улога жене велики изазов за сваку породицу.

Према његовим ријечима, жене су направиле већи искорак у еволутивном смислу од мушкараца.

- Шта је заправо данас улога жене и где је у свему томе мајчинство? То је велики изазов, јер базичног поверења детета нема без мајке. Мајка је та која даје топлину и која неуспеле покушаје детета не треба да броји. Живимо у времену материјализма, само да ту негде не загубимо неке друге вредности. Човек није само разум, човек има и душу - поручио је Мисојчић.

Он је истакао да психотерапија тренутно није у кризи и да ту нема стигме.

- Све више људи тражи такву врсту помоћи, а сасвим је другачије питање за одлазак код психијатра. Узимање психијатријских лекова, обраћање психијатрима још има неку дистанцу. Људи оклевају и то није добро. На нама психијатрима је да на неки начин нашу науку и специјализацију приближимо људима - каже Мисојчић.

Он сматра да је добро да људи иду код психотерапеута, јер је разговор важан и без њега нема здраве личности.

На предавању, које је организовала Матична библиотека Источно Сарајево, било је ријечи и о Мисојчићевим књигама "Град - психобиографија цара Душана" и "Човек по мери шињела - психобиографија војводе Живојина Мишића".