Када се помене Вишеград, најчешћа помисао је на нобеловца Иву Андрића и његово дјело које, попут самог моста о ком је писао, наставља да траје и након времена у ком је био, дјелујући бесмртно.
Како да баш тај мост, тај град, то мјесто великом књижевнику буду локација дешавања славног романа? Чињеница, историја Вишеграда је све само не склона забораву. Вода памти и кроз вијекове препричава и подсјећа на вјечност која никад није завршена.
Људи су кратког вијека да би памтили своју историју. Због тога су склони томе да је записују.
Роман “На Дрини Ћуприја” није донио само Нобелову награду нашем књижевнику, већ и књижевну славу народу који га је изњедрио. Требало је открити и заувијек оставити доступним један писани свијет како се не би заборавило. И за тај роман су сви чули.
Међутим, мали број људи зна за колоплет историјских записа недалеко Вишеграда. Већ вијековима на стијенским обронцима који се пружају око Вишеграда постоји велика мистерија чија тајна одолијева времену. Исто као и све друго што асоцира на Вишеград.
Близу села Жлијеб поред Вишеграда, у подножју Дикаве и Таре, запис на стијени траје вијековима. Мјештани сматрају да је запис урађен бојом која се не спира. А истраживања која су вршена никада нису угледала лице јавности.
“Стијена под писмом”, како јој је дат локални назив, чува своју мистерију. Широм свијета познати су петроглифи који у свакој култури имају своје значење. Неријетко се смисао претроглифа повезује са знањима која су циљ имала да се пренесу на сљедеће генерације. То је забиљешка о неком веома посебном догађају који је морао остати забиљежен за наредна покољења. Нигдје и никада се нису биљежили догађаји који нису имали суштински смисао за заједницу у којој су се дешавали.
Овај вид исказивања људске потребе да биљежи своју стварност имамо у свим дијеловима свијета. Оно што збуњује истраживаче поред многобројних питања је чињеница да су петроглифи различитих култура, удаљени готово несавладивим даљинама за древног човјека, малтене идентични. По процјенама стручњака, неки чак неријетко настали у скоро исто вријеме.
Материјал којим је остављен запис на стијени близу Вишеграда још увијек није утврђен. Вјерује се да је у питању боја која одолијева времену, сунцу, киши, снијегу, вјетру. Ипак, оно што нама дјелује као боја, могуће је нека технологија о којој наша цивилизација нема сјећања.
Прикази на стијени могу свакојако да се тумаче. Стога је незахвално доносити закључке који би могли да нас доведу у потпуну заблуду. Оно што је неком птица, другоме је човјек који лети, оно што је некоме симбол свастике, другоме је симбол позиције Сунца на небу и годишњих доба. Нагађање никада није било научни метод, тако да за сада све још стоји у оквирима мистерије.
Феномен петроглифа је познат и донекле истражен. Оно што буди машту је и чињеница да је велики број петроглифа широм свијета повезан с небеским тијелима, појавама на небу, годишњим добима, животињама, као и дешавањима која су представљала свакодневицу људи који су их биљежили.
Поставља се питање, како је могуће да су петроглифи код Вишеграда толико слични петроглифима у Аризони у Сједињеним Америчким Државама.
На обје камене стијене приказује се први дан љета, љетни солстициј. Сама структура петроглифа је дословно идентична што моментално доводи до још веће мистерије, откуда се тако нешто готово истовјетно десило на два невјероватно удаљена дијела свијета за која историја каже да нису били у могућности да комуницирају.
Мистериозни запис на стијени поред Вишеграда прати легенда. По предању, тајна писане стијене крије истину о извору ријеке Перућац. Мјештани кажу да је, по легенд, некада давно Перућац извирао баш испод записа на стијени. Међутим, проклета Јерина је то затворила и пустила Перућац да извире у Бајиној Башти. Сматра се, даље, да онај ко растумачи петроглифе може да натјера Перућац да поново потече испод тајновитог записа на стијени. Предање каже да је један народ затворио стијену, а да ће други, који растумачи петроглифе, да је отвори.
Ову мистерију прати и чињеница да петроглифи са записа на стијени нису јединствени, већ су виђани у кањону Бруснице на Тари и околним стијенама те регије.
Оскудна истраживања Стијене под писмом нису дала одговоре. Ко и када је оставио мистериозни запис на стијени који одолијева вијековима, остаје мистерија коју можда нећемо никад одгонетнутни.
