Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је на Цетињу пожелио митрополиту цроногрско-приморском Јоаникију да, као некад Свети Петар Цетињски Чудотворац, води свој народ и Цркву ка јединству са Христом.

Митрополит Хризостом је, наком литургије у Цетињском манастиру, истакао да Господ када је најтеже пошаље изабраног слугу свога да послужи народу и Цркви и нагласио да се то десило својевремено и Светом Петру Цетињском и свима послије њега до данашњега митрополита Јоаникија.

Дабробосански митрополит у бесједи је истакао да се Свети Петар Цетињски борио и за физичку слободу свог народа, али прије свега за духовну, слободу мисли и срца.

Према ријечима митрополита, овај светитељ носио је све муке и патње свог народа, али му је духовна борба била много тежа од физичке коју је водио против непријатеља.

– Требало је да смири, уједини, сједини у Христу Господу узнемирена и несложна племена, људе ових простора. Господ му је дао снаге и мудрости да то колико-толико постигне. Зато данас, када стојимо пред његовим моштима, будимо срећни и задовољни да нам је Господ дао таквог архијереја преко којега можемо да препознамо Господа који се брине о спасењу свога народа – нагласио је митрополит дабробосански током прославе празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца, који је слава Цетињског манастира и Богословије.

Митрополит Хризостом у бесједи је подсјетио да се Свети Петар Цетињски борио за спасење свога народа у Христу, да његов народ спозна Господа и да је то онда остварење Царства небеског, саопштено је на интернет страници Митрополиције црногорско-приморске.

– Нема другог царства, осим Христа Господа! Он је то Царство небеско које требамо да нађемо, да освојимо и будемо једно са Њиме и Он са нама, и ми у Њему и Он у нама. То је оно за шта се Свети Петар борио, да своју паству, свој народ охристови – рекао је владика Хризостом.

Митрополит је порчуио да, ако смо са Христом једно, онда смо и међусобно једно, ако смо далеко од Бога, онда смо далеко једни од других.

– Бог је тај који нас сједињује и уједињује са собом и у себи – нагласио је митрополит Хризостом, који је честитао славу владики, његовим сарадницима и професорима и ученицима Цетињске богословије.

Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача на Цетињу је данас свечано прослављен празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца, који је слава Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског.

Литургију је слуижио митрополит Хризостом, уз саслужење митрополита црногорско-приморског Јоаникија и епископа: полошко-кумановског Јоакима, рашко-призренског Теодосија, пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, марчанског Саве, викара патријарха српског Порфирија, свештенства и свештеномонаштва из више епархија СПЦ и молитвено учешће вјерника.

На крају службе освештани су славски приноси и пререзан славски колач.

Честитајући славу братству Цетињског манастира и ђацима и професорима Богословије Светог Петра Цетињског, митрополит црногорско-приморски Јоаникије је рекао да овај свети дан много значи и за ову свету обитељ и за богословско училиште, за овај град и цијелу Црну Гору, али и за цијело православље.

Митрополит Јоаникије је нагласио да је примјер Светога Петра Цетињског био ослонац свима који су размишљали и живјели по вјери.

– Данас прослављамо спомен Светога оца нашега Петра Цетињског Чудотворца. Сабрали смо се око његовога ћивота, око његових светих моштију, да се заједно помолимо Богу, да душе своје испунимо духовног миомира од његових светих моштију, да излијечимо своје душевне и тјелесне немоћи – рекао је владика.

Митрополит Јоаникије подсјетио је да је Свети Петар Цетињски био поштован и у вријеме свога земаљског живота док је ходио по Црној Гори као свети човјек, као апостол Христов, те да је својим упокојењем на дан Светог апостола Луке посвједочио да је вршио апостолску службу.

Иако је био поштован од народа као свети човјек, није му било са народом лако, па је морао често да заклиње, а понекад и проклиње како би обуздао самовољу народну.

– Имао је живу ријеч Божију у себи и његова ријеч за оне који су га слушали била је закон и просветљавала њихове путеве, упућивала их на спасење. Он је свој народ, као Христов и Божији човјек, приводио Господу Исусу Христу, сједињавао са Христом причешћујићи народ Светим тајнама Христовим, учећи их богонадахнуто мудрости Божијој и свему ономе што је потребно души људској да се научи – рекао је, између осталог, владика Јоаникије.

Говорећи о томе да је Свети Петар у вријеме свога земаљскога живота био ослонац цијелом народу, али и цијелом свештенству, посебно своме наследнику Светом Петру Другоме Ловћенском Тајновидцу, владика Јоаникије је истакао да када читамо Његоша видимо да је то мудрост коју је наслиједио од Светога Петра Цетињског, те да не можемо замислити величину владике Рада без Светога Петра Цетињског.

Говорећи о Богословији Светога Петра, владика Јоаникије исказао је сагласност са ријечима митрополита Хризостома, да ђаци и професори Богословије имају ту повластицу да се моле пред ћивотом Светога Петра и клањају десници Светога Јована Крститеља и честици Часнога крста свакодневно те да се по томе ова Богословија помало одликује и разликује од других.

Владика Јоаникије је заблагодарио свим архијерејима који дошли овим поводом, али и поводом годишњег помена блаженопочившег митрополита Амфилохија.

Прослава Светог Петра Цетињског, славе Цетињског манастира и Богословије почела је синоћ, у навечерје празника, празничним бдењем у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Цетињском манастиру, а биће настављена вечерас у Подгорици, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, у 19.00 часова, духовном академијом у организацији Богословије Светог Петра Цетињског.