Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је Свету архијерејску литургију у Подлуговима са чином освештања капеле посвећене Светом свештеномученику Трифуну Илијашком.

Митрополит је рекао да је ово дан који створи Господ, да се сви присутни на освештању радују и веселе у њему, те додао да је он посебан, поготово за људе из Подлугова, који су својим радом и трудом, вјером и љубављу допринијели да се изгради ова капела.

- Градити цркву у оваквим приликама и околностима, чак и адаптација капеле је велико историјско дјело које сте ви припремили данас не Господу, већ себи - истакао је митрополит Хризостом.

Према његовим ријечима, Господу нису потребни храмови, већ да људи имају мјесто гдје ће се њему молити, обраћати, с њим разговарати, гдје ће се људи окупљати и бити једно у Исусу Христу.

Фото: srna.rs

Митрополит дабробосански је навео да је то смисао сваке градње, свакога храма, посебно ове капеле, јер су Срби који су помогли њену изградњу, доказали да нису заборавили своја села, градове, односно свој завичај.

Митрополит Хризостом је рекао да ће од данас у овој капели да се служи литургија за упокојене, за живе, за све оне који су живјели у Подлуговима, чиме је она учињена храмом Божијим.

- Нека је срећан и благословен овај дан, овај догађај који данас доживјесмо, освећење овог малог, али прелијепог храма - пожелио је митрополит Хризостом.

Свештеник при Храму Светог пророка Илије у Илијашу Дејан Млађеновић рекао је раније Срни да је градња капеле почела седамдесетих година прошлог вијека, те да је била намијењена локалном становништву, за обављање сахрана и гробљанских обреда.

Свештеник је рекао да је прошле године настављена њена градња заслугом Срба који живе у иностранству и других који више нису на подручју Илијаша.

- Прошле године смо почели са надоградњом звоника на већ постојећу конструкцију и тако смо саградили једну капелу, уз благослов митрополита Хризостома - рекао је Млађеновић.

Кум овог великог чина био Бранислав Крајшумовић са породицом.

Свештеномученик Трифун Илијашки /Максимовић/ рођен 1873. године у селу Зенику код Сарајева. Завршио је Богословију у Рељеву, након чега је рукоположен за ђакона и свештеника 1899. године. Прогониле су га аустријске власти. Почетком Првог свјетског рата био је утамничен. Стријељан је у Семизовцу у септембру 1914. године.