Да би избјегли судбину домаћих узгајивача свиња којима је афричка куга десетковала производњу, мљекари из Републике Српске траже од надлежних у БиХ да хитно спусте рампу за увоз живих животиња, јер се, како тврде, опасна зараза папкара, слинавка и шап веома брзо шири Европом.
Болест се средином јануара прво појавила у Њемачкој, а потврда о зарази стигла је из Мађарске. Ријеч је о једној од најзаразнијих болести које погађају говеда, свиње, овце, козе и биволе, као и дивље папкаре широм свијета.
Из Удружења пољопривредних произвођача - мљекара Републике Српске у петак су тврдили да је болест стигла и у Румунију те у сусједну Хрватску, апелујући на све надлежне институције да хитно реагују и предузму заштитне мјере и заштите домаћу производњу хране и уопште сточарство.
- Увоз живих животиња мора бити забрањен одмах. Не желимо судбину коју су прошли свињари. Предлажемо и хитну организацију састанка о овом питању са надлежним институцијама почетком наредне седмице - наведено је у саопштењу Удружења мљекара.
Наглашавају да су говеда посебно подложна овој заразној болести те да смртност често прелази и 90 одсто, због чега нема мјеста чекању и отезању са мјерама које треба да очувају домаћу производњу хране.
Први човјек удружења Милорад Арсенић каже да су фармери веома узнемирени, нарочито они у мјестима која граниче са Хрватском.
- Из Хрватске још није стигла званична потврда о појави заразе, али према незваничним тврдњама тамошњих колега, болест је нажалост већ стигла. Фармери у пограничном подручју нарочито страхују од трговине на дивље, јер су болести животиња и раније у БиХ улазиле токовима неконтролисаног увоза. Позивамо и Граничну полицију на опрез - рекао је Арсенић за "Глас".
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС одмах су одреаговали на апел и за понедјељак заказали састанак фармера и ветеринарских служби, а помоћник министра за ветеринарство Негослав Лукић увјерава да прате епизоотиолошке извјештаје из земаља окружења.
- Апелујемо на фармере и друге заинтересоване стране да подигну биосигурносне мјере на највиши ниво, да би био минимизиран ризик од ширења болести. Препоруке за спречавање инфекције укључују јачање контрола на улазу у фарме, редовно и темељно чишћење и дезинфекцију објеката, као и увођење строге контроле над здравственим стањем животиња. Одговорно поступање, као и рано откривање и пријављивање болести, од пресудне је важности за спречавање ширења болести и заштиту здравља животиња у Српској и шире - рекао је Лукић.
БиХ је ради спречавања уноса слинавке и шапа почетком седмице забранила увоз домаћих и дивљих папкара, сјемена и јајних ћелија од папкара те сточне хране поријеклом од папкара из Мађарске, а директор Канцеларије за ветеринарство БиХ Саша Бошковић наводи да и ова институција пажљиво прати ситуацију те да ће дјеловати у складу са званичним информацијама.
- Сматрам да домаћи мљекари не владају релевантним информацијама, прича о појави болести у Хрватској за сада је у домену рекла-казала. Чим смо добили информације о појави болести у Мађарској и забрани увоза, која је одраније на снази и за дијелове Њемачке реаговали смо истог момента. Што се тиче Хрватске и Румуније за те земље не постоје званичне информације. Канцеларија прва у БиХ добија информације од Европске комисије и земаља у којима се забиљежи појава било какве врсте болести, а не само зараза и дјелујемо одмах - наглашава Бошковић.
Пренос болести
Негослав Лукић каже да Министарство пољопривреде издваја значајна средства за спровођење активног и пасивног надзора на слинавку и шап код говеда, оваца и других угрожених врста те да Ветеринарски институт РС "Др Васо Бутозан" располаже акредитованом и добро опремљеном лабораторијом која је способна да изврши дијагностику болести, чиме се омогућује брза и прецизна идентификација.
- Уколико примијетите било какве симптоме који указују на инфекцију слинавке и шапа, као што су отечени језик, слињење, појава лезија на кожи, губитак апетита или висока температура, одмах се обратите надлежним ветеринарима - поручио је Лукић фармерима.