У новом свједочанству Меморијалног центра Републике Српске говори Иванка Млађеновић из Јежештице код Братунца, која се присјећа почетка рата и трагедије која је задесила њену породицу.

Потресно свједочанство Иванке Млађеновић доноси личну причу о страдању, губитку и борби за опстанак српског народа у средњем Подрињу током Одбрамбено-отаџбинског рата.

У тренуцима када су се над Подрињем надвијали први облаци рата, у дому Иванке и Анђелка Млађеновића у Јежештици код Братунца стигао је нови живот.

- Кћерка нам се родила на почетку рата, 10. марта 1992. године. Била је то наша највећа радост - прича Иванка у свједочанству за Меморијални центар Републике Српске.

Док су многе породице већ осјећале да долазе немирна времена, Иванка и Анђелко радовали су се рођењу своје кћерке, вјерујући да је пред њима живот какав су планирали.

Познавали су се од дјетињства. Одрасли су у истом селу, дружили се, заједно одлазили на игранке и вашаре, а након четири године забављања одлучили су да заснују породицу. Анђелко је радио у Словенији, у фабрици стакла у Козини, али се 1991. године вратио кући. Иако је имао посао и сигурност далеко од ратних дешавања, осјећао је да се нешто спрема.

- Није хтио више да иде. Говорио је да се боји да ће се нешто десити и да не жели да ми не останемо сами - присјећа се Иванка.

Вјенчали су се крајем 1991. године, а неколико мјесеци касније добили кћерку. Међутим, радост је кратко трајала. Дјевојчица је имала свега двадесет дана када су Иванка и Анђелко били приморани да напусте свој дом. Са тек рођеним дјететом у наручју Иванка је отишла у Србију, у Нову Пазову, надајући се да ће све кратко трајати и да ће се ускоро вратити кући. Док је Иванка у избјеглиштву покушавала да заштити дијете од ратне стварности, у Јежештици су остали њен супруг Анђелко, његова браћа и родитељи.

Осмог августа 1992. године примила је телефонски позив најстаријег од четири брата породице Млађеновић. Рекао је да су погинули.

Током напада муслиманских снага из Сребренице на српско село Јежештица 8. августа 1992. године убијени су њен супруг Анђелко Млађеновић и његов брат Драган Млађеновић. Истог дана страдала је и њихова мајка Савка Млађеновић, чији су посмртни остаци касније пронађени у шибљу и трави недалеко од села.

Иванка свједочи да су годинама слушали различите приче о ономе што се догодило тог августовског дана, укључујући и тврдње да је након убиства њеног супруга Анђелка његова глава однесена као ратни трофеј.

Међутим, каже да породица никада није добила званичну потврду о томе шта се тачно догодило, нити је дочекала да неко одговара за злочин над њеним најмилијима. Упркос свему, не дозвољава да сјећање изблиједи. Чува успомену на Анђелка, на његову породицу и на људе чији су животи прекинути у љето 1992. године.

- Моја кћерка није упамтила оца - каже Иванка, а у ту једну реченицу стала је сва тежина породичне трагедије.

Комплетно свједочанство Иванке Млађеновић, доступно је на званичној страници Меморијалног центра Републике Српске, на сљедећем линку.

Поводом обиљежавања 34 године од страдања Срба у средњем Подрињу и Бирчу, Меморијални центар Републике Српске приказаће серијал до сада недовољно познатих свједочанстава широј јавности о страдању српског народа на овом простору током Одбрамбено-отаџбинског рата.