Изложбом 25 репродукција слика и цртежа, портрета знаменитих лицности, постављених у галерији „Жарко Видовић“ у Источној Илиџи, отворена је манифестација "Момо Капор: чувар адресе".

Тродневна манифестација посвећена једном од најзначајнијих српских и сарајевских књижевника, сликара и публициста 20. вијека има за циљ очување Капоровог лика и дјела, те промовисање вредности за које се залагао.

Момо Капор је цели живот носио Сарајево у себи, у њему је рођен и то га је одредило, иако више од 40 година није крочио у Сарајево, јер је од 1975. године, па све до краја живота прогањан од власти и Сарајева, рекла је супруга великог српског писца Љиљана Капор.

Према њеним ријечима, проналаском гроба његове мајке Бојане, Момо се вратио у Сарајево.

- Сарајевском трилогијом Момо Капор се одужио Сарајеву. У њима је написао све оно што је мислио и зна и што је Сарајево уткало у њега – истакла је она, додајући да је Сарајево посебно волио.

И овом манифестацијом Момо се вратио у Сарајево, Источно Сарајево, које гаји посебна осјећања према овом великану и чија улица носи његово има.

Љиљана Капор је додала да ће изложене цртеже поклонити Филозофском факултету у Палама.

Декан Филозофског факултета у Палама Владан Бартула истакао је да је Момо Капор био велики писац, сликар, новинар, публициста, сценариста и човјек који је оставио дубок траг у југословенској и српској култури.

- Ова манифестација је спомен-манифестација на Капорову личност и дјело, како књижевну тако и ликовну, али и све оно што је Капор био - рекао је он.

Фото: katera.news

Веселин Брковић, декан Академије ликовних умјетности у Требињу, рекао је да се Капор као мало ко се бавио са толиком различитих изражајних форми да је, на неки начин гријех, посматрати их појединачно од сегмента његовог огромног опуса.

- Вишедеценијско бављење цртањем довело је Капора до огромног опуса које нам својом ширином и тематским приступима казује да је достигао цртачко мајсторство које му је трајно обезбиједило мјесто у српској култури – рекао је он.

У склопу програма, 2. марта у Старој цркви у Сарајеву биће служено и молитвено сјећање на Мому Капора и његове родитеље, уз посјету гробу његове мајке Бојане Капор.

Манифестација се завршава 3. марта предавањем књижевника Мухарема Баздуља "Момо Капор: лакоћа вјештине", које ће бити одржано у 12.00 часова на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Након тога, услиједиће округли сто посвећен Капоровом животу и стваралаштву. Свечано затварање планирано је за 19.00 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево, гдје ће Баздуљ одржати још једно предавање.

ПОТРАГА ЗА МАЈЧИНИМ ГРОБОМ ДО СМРТИ

Момо Капор је за живота трагао за гробом своје мајке Бојане, која је живот изгубила штитећи га као четворогодишњака током бомбардовања 1941. године о чему је касније писао у романима о Сарајеву. Његова биографска прича слична је страдању тог града и свих који су у њему живјели.

Капор је умро не знајући гдје се налази мајчин гроб.

Прошле године, на 14. годишњицу његовог упокојења, освештан је и гроб његове мајке на Кошеву и први пут посјећен заједно са Капоровом супругом и значајним људима који су му били пријатељи.