Двије свјетске велесиле, Русија и Кина, подијелиле су чланицама Савјета безбедности УН нацрт резолуције којом би одмах била укинута овлашћења међународног високог представника у БиХ.
У нацрту се подржава именовање високог представника Кристијана Шмита, али само до 31. јула наредне године, када би била затворена Канцеларија високог представника (ОХР).
Стручњак за међународне односе, Милош Шолаја, каже за Српскаинфо да је извјесно да нови високи представник Кристијан Шмит долази у БиХ 1. августа, како је и најављено, и да је ова резолуција прећутан начин да се прихвати његов долазак.
– О доласку Шмита се није гласало у Савјету безбедности, иако је у њиховом мандату било постављено питање како ће се извести његов долазак, а да то не изазове неке политичке и друге напетости и супротности – каже Шолаја.
Он истиче да Русија и Кина нису предале ову резолуцију тек тако.
– Обје гласају за високог представника у Савјету безбједности, иако Кина до сада није била активан учесник свих тих процеса у Савјету безбедности, с обзиром да је и постјугословенска криза била географски далеко од ње. Међутим, Кина се сада ставља заједно с Русијом у активну улогу и постаје једна од заинтересованих земаља за стање у Европи, а самим тим и у региону југоистока Европе, чега је БиХ дио. БиХ је свакако дио укупних политика на Балкану – објашњава Шолаја.
Подсјећа да Кина има свој порограм 17+1 и да јој је у оквиру иницијативе стало да буде што активнија и да има одређене конструктивне односе са свим земљама Европе.
– Сада се заједно с Русијом ставља у активну улогу и то је оно што је апсолутно ново и на неки начин није изненађење. Ово што је садржано у нацрту резолуције јесте да се разговара да се конкретно постави и неки временски рок за затварање Канцеларије високог представника, што Савјет безбедности, који има мандат да потврђује или оспорава високог представника, држи у руци. То је различито од оних пет циљева и два услова које је поставила Европска унија – каже Шолаја.
Додаје да се овим потезом Русије и Кине сада већ обавјештава да би у практичном смислу, касније у правном и сваком другом, мандат високог представника требао да буде приведен крају.
– Вјероватно ће у разради те резолуције Кина и Русија давати и конкретне приједлоге како мандат високог представика престаје – јасан је Шолаја.
Главни истраживач и координатор програма у Центру за примијењене европске студије у Београду и бивши амбасадор БиХ при ЕУ, Игор Давидовић, оћењује да уложена иницијатива Русије и Кине у суштини значи разматрање њиховог става да је потребно укидање канцеларије високог представника, што неће бити ни брзо ни једноставно.
– Док се сва та полемика буде водила, Шмит ће имати у рукама годину дана бонска овлашћења и мандат високог представника. Шта ће се у тих годину дана дешавати пратиће и Русија и Кина, али и западни партнери, који су аминовали и уредили на неки начин долазак Шмита на ту функцију. Сигурно је да у тих годину дана улазимо у један немиран период, јер Русија и Кина имају снагу у Савјету безбедности, али је сигурно и то да се неће бавити том причом само ради БиХ, већ прије свега, због свог засебног интереса, а то је однос према САД, Њемачкој, Великој Британији и другим западним партнерима – каже Давидовић за Српскаинфо.
У свему томе, додаје, имаћемо прилику да пратимо начин на који ће велике силе рјешавати своје међусобне односе, поводом једне епизоде која се зове високи представник у БиХ.
Давидовић подсјећа да је Русија приликом именовања Кристијана Шмита за високог представника, како се већ у неким коментарима казало, „зажмирила на једно око“, и Шмит је већ именован. Његов мандат је онакав како је уређен раније, актима који носе у себи и бонска овлашћења.
