На данашњи дан 1942. године у Тузли се одиграо један од најкрупнијих примјера хуманости у историји Јужних Словена. На православни Бадњи дан, усташки Тајни одбор за истребљење Срба и Јевреја у Тузли планирао је да минира Саборни храм Успења Пресвете Богородице и побије окупљене вјернике, а планиране су масовне ликвидације и одвођење концентрационе логоре.

За ову информацију је сазнао тузлански муфтија Мухамед Шефкет еф. Курт који је, са групом угледних Тузлака, затражио хитан пријем код њемачког команданта града, потпуковника Виста, и од њега енергично захтијевао да спријечи овај покољ, јер ће се у противном сви муслимани побунити и придружити партизанским јединицама.

Меша Селимовић је записао да је муфтија Курт био динамичан, неустрашив и племенит човјек, те навео да је на његову џеназу дошло десетак хиљада људи, међу којима највише Срба, сељака из околине Тузле. Тада је услишена молба протојереја Ђорђа Јовановоћа да он буде тај који ће дочекати табут с ефендијиним тијелом и положити га у кабур.

Њемачка команда је, из својих интереса, одмах истакла плакат са упозорењем да – “нико не смије никога злостављати, одузимати или рушити туђу имовину и дирати живаљ који слави”. Захваљујући ангажману муфтије Курта, у Тузли није било масовних злочина. Овај догађај је централно историјско мјесто одбране заједничког живота у Тузли и регији.

 Фото: Твитер, porodica-kurt.com

Момчило Пелеш је записао да је Тузла, преко истакнутих муслимана, као што је био муфтија, спашена да не постане поприште масовног злочина.

Шефкет Ефендија Курт је рођен у Мостару, а одрастао у Травнику гдје је завршио основну школу. Студирао је у Истанбулу и Дамаску, а по повратку у БиХ, радио је у Травничкој медреси и био имам Хаџи Алај-беговој џамији. Потом је постао муфтија бањалучки, а из Бање Луке је по службеној дужности 1925. године премјештен у Тузлу.

Упркос својим надчовјечанским заслугама за српски народ, Муфтија Мухамед Шефкет-ефендија Курт, нема ни улицу, ни трг, а камоли споменик ни у једном граду у Србији, Црној Гори, или Републици Српској.

-  Има личности које у кризним ситуацијама реагују људски, невођени никаквом идеологијом осим свог личног поштења. Такав је био муфтија Курт. (…) Највећа несрећа је запријетила његовим Тузлацима Србима – потпуно уништење Српске вароши и Православне цркве. Отишао је у Гестапо и по цијену свог живота запријетио да ће сви Муслимани у шуму ако буде одмазде над Србима. Успио је. Није паклени план усташа и Нијемаца испуњен. Њему то није било тешко, јер је говорио увијек у Аљиној кафани да је лош човјек за кога не постоји нешто због чега је спреман да умре. Оставио је за собом неизбрисив траг доброг и поштеног човјека. Он је био частан примјер који треба да служи, а добрим дјелима да се помогне другима. Са овог свијета отишао је чиста образа -  казао је својевремено о муфтији проф. др Мустафа Шеховић.

Приредио: Вук Бачановић (Преокрет)