Поводом Међународног дана матерњег језика, који се обиљежава данас широм свијета, посјетили смо Средњу школу „28. јуни“ у општини Источно Ново Сарајево, гдје смо разговарали са ученицима о значају нашег матерњег српског језика.

Такође, разговарали смо и са њиховим професором српског језика и књижевности Драганом Мандрапом, која је за наш порта рекла да су професори српског језика понекад усамљени и често несхваћени у својој борби за сваку ријеч свог језика, правопис и ћирилично писмо.

-  Нажалост, свједоци смо чињенице да језик постаје све више само средство комуникације, пуког преношења информација, а све мање средство изражавања културе, историјског наслијеђа, припадности народу, љепоте и вјештине говора, преношења мисли и осјећања – каже Мандрапа.

Она појашњава да образовни систем није имун на све болести савременог доба, а у њему је много слабости.

- Млади су под јаким утицајем неких вриједности које нису у складу са нашим традиционалним вриједностима. Лака и брза доступност информација је довела до тога да су постали нестрпљиви и површни, немају развијено критичко мишљење, губе вјештину доброг говора и писања – истиче Мандрапа.

Додаје да су посљедице тога немогућност изражавања мисли,осјећања и идеја на матерњем језику.

- Свијест о важности читања дјела српске књижевности, схватања и доживљавања умјетничког свијета и језика којим су та дјела стварана је недовољно развијена – каже она и додаје да се неријетко дешава да ученици имају бољу оцјену из неког страног језика, него из матерњег, и неријетка је појава да они то не доживљавају као проблем.

-  Такође, као проблем не доживљавају ни елементарно непознавање језичке и правописне норме српског језика. Томе сигурно доприноси и недовољан број  часова српског језика и књижевности, као и неадекватан наставни план и програм – истиче професор српског језика и књижевности у СШ „28. јуни“.

Напомиње да је важно рећи да се језик не његује и не чува само на часовима српског језика.

-  Добро познавање језичке и правописне норме српског језика, развијена вјештина доброг и правилног говора, морала би бити развијена код сваког ко се бави образовањем и васпитавањем дјеце – објаснила је Мандрапа.

А о томе шта мисле ученици Средње школе „28. јуни“ прочитајте у њиховим кратким изјавама за портал Катера.

Сигурни смо да ће вас неки од одговора насмијати, а неки натјерати на размишљање.

-       Ако ми је језик матерњи, шта га имам учити – већ га говорим!

-       Ваљда је важно да сам нешто рекао, а не како сам рекао!

-       Волим свој језик, али не схватам његову важност.

-       У нашем језику има неких шифри, али генерално, свиђа ми се.

-       Јој, па коме је то још важно!

-       Не знам довољно о српском језику и то показујем у пракси.

-       Никада не размишљам како нешто говорим, не смета ми ако је непавилно. То не примјећујем ни код других.

-       Језик је темељ, али се темељ урушава.

-       Ко жели може у школи научити о језику, али већина то не жели.

-       Морамо знати свој језик, јер шта ћемо оставити потомцима у насљеђе.

-       Волим свој језик и зато се осјећам снажном. Зашто? Не знам.

-       Мени је све ОК, мислим није ОК него супер. Мисли, не знам како да вам кажем.

-       Све што желим, мислим и осјећам најлакше изражавам на српском.

-       Морам учити енглески, он ће ми увијек требати!

-       Колективно спавамо и колективно се морамо пробудити.

-       Радије сурфам интернетом него што читам књиге.

-       Мислим да за мој језик и мој народ има наде.

Међународни дан матерњег језика обиљежава се сваке године 21. фебруарa широм свијета.

Основни циљ је да се подигне свијест о значају матерњег језика и мултилингвизма. Овај дан је успоставио 1999. године УНЕСКО на приједлог Бангладеша и редовно се обиљежава од 2000. године.