1572. - Холанђани почели рат за независност од Шпаније.

1697. - Рођен француски писац опат Прево, познат по роману "Манон Леско", према којем су Жил Масне и Ђакомо Пучини написали опере.

1791. - Под оптужбом да је пактирао са двором убијен француски политичар и писац Оноре Габријел Виктор Рикети де Мирабо, најбољи говорник Француске револуције и један од главних заступника интереса трећег сталежа. Допринио је побједи Уставотворне скупштине над краљем, али не као принципијелан противник монархије. Његов циљ била је либерална реформа друштва уз одржавање монархије. Дјела: "Есеј о деспотизму", "О пруској монархији под Фридрихом Великим".

1809. - Рођен руски писац Николај Васиљевич Гогољ, отац руске реалистичке прозе. Романтично-фолклорним приповијеткама освојио је читаоце и књижевну критику, послије чега је писао опорије, али животније. Романом "Тарас Буљба" је, понесен етичким врлинама и борбом козачких предака против пољских и турских освајача, исказао дивљење за њихову неупоредиву храброст, оданост Русији и православљу и жеђ за слободом. У збиркама приповиједака "Вечери на салашу крај Дикањке", "Миргород", "Петроградске приче", "Арабеске", поеми "Мртве душе", комедијама "Ревизор" и "Женидба", оживио је огромну позорницу спахијске Русије, с каријеристима, подмитљивцима, ситним крадљивцима туђег времена, силницима и пијанцима. Његови јунаци су постали образац лијене, глупе, себичне и корупиране. Престрављен ужасима којима је вјерно сликао Русију, написао је књигу "Изабрана мјеста из преписке са пријатељима", без успјеха покушавајући да на мрачну слику баци свијетле тонове и створи позитивне јунаке. Напросто се удавио у сопственом очају, уништивши пред смрт 1852. рукопис другог тома "Мртвих душа". На основу његовог дјела Висарион Бјелински формулисао је принципе натуралне школе руске књижевности, а Николај Чернишевски га је сматрао оснивачем "сатиричног или, тачније речено, критичког правца руског реализма".

1815. - Рођен њемачки државник Ото фон Бизмарк Шенхаузен, назван "гвоздени канцелар", који је "крвљу и гвожђем" ујединио њемачке државе. Као канцелар Пруске 1864. је у савезу с Аустријом напао Данску и освојио Шлезвиг, а онда се окренуо против Беча и 1866. поразио Аустрију, што му је омогућило да сјеверне њемачке државице уједини у Сјеверноњемачки савез. Испровоцирао је њемачко-француски рат и послије побједе је 1871. прогласио Њемачко царство с царем Вилхелмом Првим, а сам је постао први канцелар уједињене Њемачке. Сузбијао је сепаратизам римокатоличког југа, гушио политичке слободе и раднички покрет. "Изузетним законом" 1878. ставио је социјалдемократију ван закона. Због све веће непопуларности и неслагања с новим царем Вилхелмом Другим, 1890. с власти је сишао послије 28 година готово неограничене владавине.

1864. - Рођена српска глумица Зорка Тодосић, чланица београдског Народног позоришта од 1886. до 1913, умјетница изузетног талента и темперамента и велике сугестивности. Остварила је низ карактерних, комичних и драмских улога, носила цио оперетски репертоар и играла главне улоге у комадима с пјевањем.

1868. - Рођен француски писац Едмон Ростан, који је с великим успјехом оживио барокне трагикомедије и романтичне драме. Виртуозно, с раскошним духом, лирском тананошћу и херојским заносом, писао је комаде који су били догађај у француском позоришном животу. Дјела: драме "Сирано де Бержерак", "Романтичне душе", "Далека принцеза", "Орлић".

1873. - Рођен руски композитор, диригент и пијаниста Сергеј Васиљевич Рахмањинов, чија су дјела синтеза европског духа и руске народне осјећајности. Компоновао је опере, симфонијске композиције и друга дјела, али се најоригиналније изразио у клавирским композицијама /као што су "Рапсодија на Паганинијеву тему" за клавир и оркестар и четири клавирска концерта) и соло пјесмама. Из Русије је емигрирао 1918. и до смрти 1943. је живио у САД.

1918. - У Великој Британији основано Краљевско ваздухопловство (РАФ).

1920. - Рођен јапански глумац Тоширо Мифуне, који је свјетску славу стекао тумачењем улога самураја, посебно у филмовима режисера Акире Куросаве. Филмови: "Рашомон", "Седам самураја", "Легенда о Мусашију", "Понори љубави", "Крвави пријесто", "Скривена тврђава", "Јоџимбо", "Побуна", "Адмирал Јамамото", "Пакао на Пацифику", "Црвено сунце", "Битка за Мидвеј", "Шогун".

1924. - Адолф Хитлер због велеиздаје осуђен на пет година затвора послије неуспјелог пуча 1923, али је ослобођен у децембру 1924.

1933. - Нацисти почели прогон Јевреја у Њемачкој, блокирањем рачуна у банкама и наредбом бојкота њихових послова.

1939. - Генералисимус Франсиско Франко објавио да је окончан грађански рат у Шпанији и да су САД признале његову владу. У рату је погинуло више од милион људи, а Франко је потом диктаторски владао 36 година.

1941. - У Београду југословенски премијер генерал Душан Симовић и шеф британског Генералштаба фелдмаршал Џон Грир Дил почели дводневне преговоре о склапању војног савеза, али није постигнут никакав споразум.

1945. - Америчке трупе у Другом свјетском рату почеле напад на јапанско острво Окинава, које је бранило 140.000 Јапанаца. У нападу је учествовало више од 450.000 Американаца, 1.321 ратни брод и 1.721 авион. У борбама је погинуло 110.000 Јапанаца и 12.000 Американаца, савезници су изгубили 36 бродова и 763 авиона, Јапанци 16 бродова, укључујући тада највећи ратни брод у свијету "Јамато" и 7.830 авиона, а Окинава је заузета послије три мјесеца жилавог отпора.

1946. - У првој великој радној акцији омладине Југославије послије ослобођења земље од нацистичке окупације у Другом свјетском рату почела је изградња пруге Брчко - Бановићи. Пругу дугу 90 километара 60.000 младих из свих крајева земље завршило је 7. новембра 1946.

1952. - Умро мађарски писац Ференц Молнар, творац публицистичког стила у мађарској литератури, који је романом "Јунаци Павлове улице" створио класично дјело омладинске књижевности. У позоришним комадима исказао је изузетну технику и духовитост. Остала дјела: драме и комедије "Лилиом", "Вук", "Гардист", "Црвени млин", "Чудо међу брдима", "Лабуд", "Олимпија", "Игра у дворцу".

1968. - Умро руски физичар Лав Давидович Ландау, један од највећих у 20. вијеку, отац совјетске школе теоријске физике, добитник Нобелове награде за физику 1962. Преживио је 1962. тешку саобраћајну несрећу, послије које је више пута проглашаван клинички мртвим. Засновао је термодинамичку теорију фазних прелаза у чврстом тијелу, теорију течног хелијума близу апсолутне нуле, теорију комбиноване инверзије, теорију двају неутринских компонената, предвидио појаву другог звука, обогатио теорију суперпроводљивости, открио нове законитости у понашању проводника, унаприједио квантну теорију поља и физику елементарних честица и космичких зрака. Са руским физичарем Иљом Лифшицом написао је капитално дјело "Курс теоријске физике". Остала дјела: "Електропроводљивост метала", "Теорија поља" (с Лифшицом), "Квантна механика" (с Лифшицом), "Статистичка физика" (с Лифшицом).

1970. - У Београду из зграде "Борбе" емитовање почео радио "Студио Б".

1976. - Умро њемачки сликар и вајар Макс Ернст, оснивач дадаистичког покрета и један од најзначајнијих надреалиста. Открио је технику "фротаж", сродну аутоматизму у надреалистичкој поезији, увео је колаж-фотографију, а у скулптури је често спајао антропоморфне и анималне елементе. Писао је памфлете и манифесте, а бавио се и сценографијом.

1995. - Четири мјесеца послије уласка у Чеченију руске трупе из свих већих мјеста истјерале чеченске исламске сепаратисте.

1996. - У Јапану створена највећа свјетска банка, окончавањем уједињења "Мицубиши банке" и "Банке Токија".

1999. - Авиони НАТО-а деветог дана бомбардовања Савезне Републике Југославије срушили први мост - Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. То је било друго рушење Варадинског моста: у Другом свјетском рату срушили су га Нијемци, послије чега је обновљен.

2000. - Поново пуштен у саобраћај надвожњак преко Јужне Мораве у Грделици, који је срушен 12. априла 1999.године у бомбадровању НАТО-а, када је убијено више путника /тачан број оних који су били у возу никада није утврђен/.

2000. - У манастиру Грачаница донесена одлука о уласку чланова Српског националног већа, у улози посматрача, у Привремено административно веће Косова и Метохије /ПАВК/ и Прелазни савјет Косова /ПСК/.

2003. - Пресуда Хашког трибунала којом је бивши предсједник Биљана Плавшић осуђена на 11 година затворске казне постала правоснажна.

2003. - Дом народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио по хитној процедури Закон о заштити права припадника националних мањина, којим се у складу са европским и свјетским стандардима регулишу права националних мањина.

2004. - Припадници СФОР-а су током акције на Палама, у Парохијском дому, брутално претукли свештеника Јеремију Старовлаха и његовог сина Александра, вјероучитеља, који су са тешким повредама допремљени у Клинички центар у Тузлу.

2004. - Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Никола Шпирић затражио од Уставног суда БиХ да прогласи неуставним називе улица и тргова у Сарајеву, као и називе других насељених мјеста и градова у ФБиХ, који вријеђају национално осјећање српског народа.

2004. - Приштински Аеродром "Слатина", послије пет година, поново враћен под цивилну контролу.