Данас је петак, 1. мај, 122. дан 2020. До краја године има 244 дана.
1218. - Рођен њемачки цар Рудолф Први Хабсбург, оснивач династије Хабсбурговаца, који је владао од 1273. до смрти 1291. У бици на Моравском пољу 1278. побиједио је чешког краља Отокара Другог Пшемисла и од њега отргнуо Аустрију, Крањску и Штајерску које су, с касније припојеном Корушком, постале насљедне хабсбуршке земље, чиме је ударен темељ Хабсбуршке монархије.
1672. - Рођен енглески писац и политичар Џозеф Адисон, кога су прославили духовити, јасни и језички елегантни есеји. Већину тих моралистичко-рационалистичких есеја је објављивао у листовима "Татлер" и "Спектатор", којег је у марту 1711. основао с Ричардом Стилом. Написао је и трагедију "Катон", а есејима је знатно утицао на српског просветитеља Доситеја Обрадовића.
1700. - Умро енглески писац Џон Драјден, који је написао мноштво лирских, сатиричних и дидактичних пјесама у класицистичком стилу и двадесетак драма, тзв. херојских трагедија, комедија и трагикомедија. Литературне назоре изложио је у предговорима драмским дјелима и у стихованим есејима, објављеним од насловом "Есеј о драмској поезији". Доста је преводио грчке и римске пјеснике.
1707. - Створена унија Енглеске и Шкотске под називом Велика Британија.
1778. - У Сомбору отворена Учитељска школа, најстарија таква српска школа. Радила је до 1811, а од 3. новембра 1812. њену улогу је преузела Учитељска школа у Сент Андреји. Послије четири године школа је враћена у Сомбор.
1819. - У Француској уведена слобода штампе.
1858. - Црногорци на Грахову до ногу потукли знатно јаче турске трупе, чији су стални напади на Црну Гору приморали кнеза Данила Првог Петровића да увјерљивом војничком побједом покаже и Отоманском царству и осталим великим силама да је Црна Гора независна. Послије те побједе 1860. је, уз подршку Француске, међународна комисија одредила границе између Отоманског царства и Црне Горе, којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка жупа и Горњи Васојевићи, чиме је она фактички призната као суверена држава.
1866. - У Србији пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке су пуштене у промет у Црној Гори.
1873. - Шкотски љекар, мисионар и истраживач Африке Дејвид Ливингстон, који је открио Викторијине водопаде, пронађен мртав у мјесту Читамбо у садашњој Замбији. Први је истраживао пустињу Калахари, базен ријеке Замбези, језеро Њасу и друга афричка језера и извориште ријеке Конго. Више од 30 година је провео у Африци. Сахрањен је у Вестминстерској катедрали у Лондону.
1876. - Британски парламент усвојио "Закон о краљевским титулама" на основу којег је краљица Викторија Прва проглашена царицом Индије.
1886. - У Чикагу 40.000 америчких радника ступило у штрајк, захтијевајући боље услове рада, изражене у пароли "три осмице" - по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У крвавом сукобу са полицијом убијено је шест и рањено око 50 радника, а велики број је ухапшен. Пет радничких вођа је осуђено на смрт, а тројица на робију. На Првом конгресу Друге интернационале 1889. је одлучено да се сваке године 1. маја масовно демонстрира као знак сећања на чикашке раднике. У Републици Српској је 1. мај државни празник, а обиљежава се на разне начине у многим земљама свијета.
1894. - У Србији први пут свечано прослављен 1. мај. Прослава је организована у Београду, Шапцу, Неготину, Крагујевцу, Пожаревцу, Обреновцу и Бајиној Башти. Прославе су попримиле масовни карактер послије оснивања Главног радничког савеза и Српске социјалдемократске странке 1903.
1904. - Умро чешки композитор Антоњин Дворжак, један од твораца чешке националне школе. Његова дјела, у којима се користио и фолклором других народа, пуна су мелодике и оркестарских боја и прожета су словенском осјећајношћу. Био је сљедбеник романтичарског новокласицизма Јоханеса Брамса. Дјела: опере "Русалка", "Јакобин", "Ђаво и Каћа", девет симфонија, укључујући чувену "Симфонију из Новог свијета", оркестарска композиција "Словенске игре", "Концерт за виолончело и оркестар бр. 2 у ха-молу", "Концерт за виолину и оркестар у А-молу", концерти за клавир и оркестар, камерна музика.
1919. - Организоване прве првомајске прославе у Црној Гори - у Котору, Херцег Новом, Тивту, Петровцу, Цетињу, Подгорици, Даниловграду, Никшићу, Бару и Улцињу.
1923. - Рођен амерички писац Џозеф Хелер, који је искуства из ваздухопловства САД, у којем је служио у Другом свјетском рату, оживио у црнохуморном роману "Квака 22". У тој апсурдној, технички оригиналној и морално ангажованој сатири милитаризма, подвргао је критици функционисање капиталистичке државе које ствара потребу човјека да тражи помоћ психијатра. Остала дјела: романи "Нешто се десило", "Добар као злато", драма "Бомбардовали смо у Њехејвну".
1925. - Кипар проглашен британском колонијом. Велика Британија је окупирала то медитеранско острво одлуком Берлинског конгреса 1878.
1931. - Званично отворен "Емпајер стејт билдинг", 102 спрата висок њујоршки небодер, тада највиша зграда у свијету.
1935. - Умро француски композитор и музички критичар Пол Дика, професор Париског конзерваторијума, чије су композиције инспирисане класичном традицијом и обогаћене утицајем касноромантичара и импресиониста. Дјела: оркестарски скерцо "Чаробњаков ученик", опера "Аријадна и Плавобради", кореографска поема "Пери".
1945. - Јединице Четврте армије Народноослободилачке војске Југославије су у Другом свјетском рату избиле на ријеку Сочу и заузеле Трст, Горицу и Тржич.
1945. - Њемачки ратни злочинац Јозеф Гебелс, један од вођа Трећег рајха, у Другом свјетском рату извршио самоубиство у свом берлинском бункеру.
1960. - Дубоко изнад совјетске територије оборен амерички шпијунски авион "У-2". Пилот Френсис Поверс, који се спасао искакањем, заробљен је и у фебруару 1962. размијењен за једног совјетског шпијуна.
1978. - Јапански истраживач Наоми Уемура постао први човјек који је сам стигао на Сјеверни пол, преваливши 950 километара на саоницама са псећом запрегом.
1993. - Предсједника Шри Ланке Ранасингеа Премадасу у Коломбу је током првомајске прославе бомбом убио атентатор-самоубица.
1993. - Самоубиство извршио бивши француски социјалистички премијер Пјер Ежен Береговуа, који се нашао под снажним медијским притиском зато што је својевремено, наводно, добио повољан стамбени кредит. Француску владу је предводио од априла 1992. до марта 1993, кад је поднио оставку послије изборног пораза социјалиста на парламентарним изборима.
1994. - Бразилски аутомобилски ас Ајртон Сена погинуо на стази у Имоли, током трке за "Гран при Сан Марина". Титулу првака свијета у "Формули 1" освајао је 1988, 1990. и 1991. У Бразилу је имао статус националног хероја и његова погибија је доживљена као национална трагедија.
1995. - Војска Хрватске почела напад на западну Славонију и заузела тај дио Републике Српске Крајине за два дана, убивши том приликом - према изворима Српске православне цркве - најмање 3.000 српских цивила. Одатле је побјегло више десетина хиљада Срба, старосједилаца у западној Славонији. Убиства и покушај скривања трагова злочина, чак и прањем путева, потврдили су и посматрачи УН.
1997. - Лабуристичка партија Тонија Блера надмоћном већином добила парламентарне изборе у Великој Британији.
1999. - У путничком аутобусу "Ниш-експреса", преполовљеном пројектилом из авиона НАТО пакта док је прелазио мост у Лужанима, 18 километара сјеверно од Приштине, убијено је 60 људи, укључујући петнаесторо дјеце. Мост није уништен, а напад је изведен око поднева, при потпуно ведром времену. Педесетак минута потом гађана су возила хитне помоћи и тешко је рањен један љекар. Око два часа касније НАТО авиони су избацивали летке изнад Београда на којима је ћириличним словима писало да "НАТО штити незаштићене на Косову и Метохији".
2001. - Широм свијета одржане првомајске демонстрације, на којима су милиони радника затражили социјалну сигурност и очување радних мјеста и контролу цијена.
2003. - Око 150 људи изгубило је живот, а више од 400 је повријеђено у току земљотреса, јачине 6,4 степена Рихтерове скале, који је погодио провинцију Бинголна на југоистоку Турске.
2003. - Амерички предсједник објавио крај рата у Ираку, али оружје за масовно уништење, које је наведено као формални разлог за напад америчко-британске коалиције, никада није пронађено.
2004. - Кипар, Малта, Словенија, Естонија, Летонија, Литванија, Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка на самиту у Даблину примљене у чланство ЕУ.
