Данас је петак, 1. новембар, 305. дан 2019. До краја године има 60 дана.
1500. - Рођен италијански вајар и златар Бенвенуто Челини. Његова аутобиографија "Живот Бенвенута Челинија, писан властитом руком" значајан је документ за културну историју ренесансе. Написао је и "Трактат о вајарству". Радио је скулптуре и рељефе великог формата, попут "Персеја са главом медузе", "Козима Медичија", "Нимфе из Фонтенблоа".
1755. - У Лисабону током земљотреса погинуло најмање 60.000 људи, а двије трећине града је разорено.
1757. - Рођен италијански вајар Антонио Канова, највећи мајстор италијанског класицизма, који је утицао на цјелокупно европско вајарство. Дјела: "Амор и Психа", "Паолина Боргезе као Венера", "Персеј", "Три Грације", споменици папама Клементу Дванаестом и Клементу Четрнаестом, Наполеонова биста.
1842. - Рођен српски историчар, филолог и државник Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке, који је као министар просвјете реорганизовао основне и средње школе у Србији. У вријеме Анексионе кризе 1909. образовао је владу свих странака. Послије Првог балканског рата је, као шеф српске делегације, закључио у Лондону мир с Турском. Објавио је граматику српског језика, прву "Историју српске књижевности" и "Српску библиографију књига 18. и 19. века". Дјелима "Васкрс државе српске", "Срби и Турци четрнаестог и петнаестог вијека" и "Балканска питања" поставио је основе српске историографије.
1867. - У Београду Лаза Лазаревић, Љубомир Ковачевић, Коста Христић и друге истакнуте личности српске културе основале дружину високошколске омладине Србије "Побратимство", која се бавила науком и књижевношћу, а 1881. покренула и часопис.
1883. - Рођен српски политичар, математичар и филозоф Сима Марковић, професор Београдског универзитета и вођа такозване десне фракције у Комунистичкој партији Југославије. Докторирао је математику 1913. код Михаила Петровића. Од 1926. до 1928. био је генерални секретар КПЈ, из које је искључен 1929, а поново примљен 1935. Ликвидиран је у СССР-у 1937. у стаљинистичким чисткама. Дјела: "Национално питање у светлости марксизма", "Из науке и филозофије", "Теорија релативности".
1886. - На традицијама Друштва српске словесности и Српског ученог друштва основана Краљевско-српска академија, 1887. преименована у Српску краљевску академију, претходницу Српске академије наука и умјетности. Закон о оснивању је предвидио да она "обрађује и унапређује науку, да објелодањује и иницира научна истраживања и потпомаже развој умјетности". Под њен надзор стављени су Народна библиотека и Музеј српских земаља. Имала је одсјеке за природне, филозофске, друштвене науке и за умјетност. Први предсједник био је Јосиф Панчић.
1892. - Рођен руски велемајстор Александар Александрович Аљехин, један од највећих у историји шаха и једини који је умро као свјетски првак. Побиједио је 1920. на првом шаховском првенству СССР, а шампион свијета је постао 1927, побиједивши у мечу са 6:3, уз 25 ремија, кубанског велемајстора Хосеа Раула Капабланку . Титулу је одбранио1929. и 1934. у мечевима против земљака Јефима Дмитријевича Богољубова, кога је савладао са 15,5 : 9,5 и 15,5 : 10,5, а холандски велемајстор Макс Еве га је 1935. побиједио са 9 : 8, уз 13 ремија. Звање свјетског првака је вратио побједом Евеа у реваншу 1937. са 10 : 4, уз 11 ремија, и ту титулу држао до смрти 1946.
1894. - Умро руски цар Александар Трећи Александрович Романов, кога је наслиједио син Николај Други Александрович Романов.
1918. - Српска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом свјетском рату ослободила Београд, прешавши 500 километара под борбом за само 45 дана, у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта.
1928. - У Турској арапско писмо замијењено латиницом, што је био дио прозападних реформи оснивача модерне Турске Мустафе Кемала, названог ататурк.
1936. - Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини објавио стварање осовине Рим - Берлин.
1944. - У Београду у Другом свјетском рату, споразумом о образовању јединствене владе, завршени преговори предсједника Националног комитета ослобођења Југославије Јосипа Броза и предсједника избјегличке владе Југославије Ивана Шубашића.
1946. - Генерална скупштина УН основала УНИЦЕФ /Међународни фонд УН за помоћ дјеци/ ради помагања угроженој дјеци у земљама опустошеним у Другом свјетском рату.
1956. - На приједлог Југославије Генерална скупштина УН на ванредном засједању усвојила резолуцију којом је захтијевано да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се с територије Египта и омогуће поновно отварање Суецког канала.
1963. - У војном удару у Јужном Вијетнаму убијен предсједник Нго Дин Дијем.
1972. - Умро амерички писац Езра Паунд, један од утемељивача пјесничке имажинистичке школе. У Другом свјетском рату био је у служби пропаганде фашистичке Италије, па му је 1945. суђено, али је проглашен лудим и 13 година је провео у лудници. Поезијом обиљеженом великом ученошћу, индивидуализмом, разочараношћу "изгубљене генерације" послије Првог свјетског рата и широком слободом форме, више од било којег модерног пјесника је унаприједио метричку форму енглеског језика. Његово ремек-дјело "Цантос", изузетно тешко и сложено штиво, састављено је од низа независних пјесама које је објављивао до смрти. Објавио је и више критичких књига: "Дух романтике", "Критички есеји", "Како да читамо есеј", "Џеферсон и/или Мусолини".
1985. - Потпредсједник Танзаније Али Хасан Мвињи, кога је - пошто је 24 године провео на челу Танзаније - за насљедника предложио Џулијус Камбарага Њерере, постао је шеф државе.
1987. - Кинески лидер Денг Сјаопинг формално се повукао са свих функција у владајућој Комунистичкој партији.
1995. - У америчком граду Дејтон почели преговори о Босни и Херцеговини. Послије три седмице мировни споразум су парафирали предсједник Србије Слободан Милошевић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман и лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић.
1996. - Преминуо државник Шри Ланке синхалешког поријекла Џунијус Ричард Џајавордене, премијер ове земље од 1977. године, послије изборне побједе његове Уједињене националне партије. Након успостављања предсједничког система, 1978. је постао први шеф државе и на том положају је остао до 1988.
2000. - СРЈ примљена у УН као 190. пуноправни члан ове свјетске организације.
