Данас је субота, 10. август, 223. дан 2024. До краја године има 143 дана.
955. - Војска њемачког цара Ота Првог потукла Мађаре у бици код Лехфелда, отклонивши опасност мађарске инвазије.
1627. - Француски кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље, на челу краљевских трупа, отпочео опсаду Ла Рошела, упоришта хугенота (француских протестаната) које је заузео 14 мјесеци касније.
1675. - На основу налога енглеског краља Чарлса положен је камен-темељац Краљевске опсерваторије у јужном лондонском предграђу Гринич, преко којег прелази нулти меридијан. Опсерваторија је изграђена ради изучавања положаја звијезда, што је било посебно значајно за навигацију. За првог краљевског астронома и шефа опсерваторије постављен је Џон Флемстид.
1792. - У Француској укинута монархија и збачен краљ Луј Шеснаести, пошто је претходно истог дана хиљаде грађана Париза упало у палату Тиљерије и масакрирало краљевску швајцарску гарду.
1842. - У Великој Британији женама и дјечацима млађим од 10 година законом забрањен рад у подземним коповима рудника.
1865. - Рођен руски композитор Александар Константинович Глазунов, изразити симфоничар, један од посљедњих сљедбеника руске националне школе. Дјела: симфонијска поема "Стењка Разин", балет "Рајмонда", симфоније, два клавирска концерта, концерт за саксофон, камерна музика, соло-пјесме.
1889. - Почела изградња Светосавског дома у Београду. На мjесту изградње Светосавског дома, у Душановој улици брoj 13 налазиле су се рушевине зграде познате као Пиринчана. Био је то караван-сарај Мехмед паше Соколовића са безистаном. У 18. вијеку адаптиран је и претворен у боравиште аустријског команданта Београда, принца Еугена Савојског. Израда пројекта Светосавског дома повјерена је архитекти Јовану Илкићу. Камен темељац положен је 10. августа 1889. године. Био је то прворазредни друштвени догађај, који су својим присуством увеличали представници двора, цркве, државе и највиђенији Београђани. Градња је трајала нешто више од годину дана. Дом је свечано отворен 1. октобра 1890. године. Осим Друштва Светог Саве, ову зграду су током година користили Прва београдска гимназија, болница Српског црвеног крста, Четврта женска гимназија, Виша пегагошка школа, а данас у њој ради Физички факултет Универзитета у Београду.
1878. - Српски кнез Милан Обреновић издао указ о "устројству Војног музеја" ради прикупљања и чувања трофеја из ратне историје. Музеј је смјештен у преправљену џамију на платоу Горњег града Београдске тврђаве на Калемегдану. Ондашња штампа је писала "да је Војни музеј понос Београда, да су његове историјске збирке побудиле велико интересовање у народу и да је тако уређен да може послужити као пример".
1878. - Рођен српски композитор и музички писац Исидор Бајић, наставник музике у Српској гимназији, хоровођа и организатор музичког живота у Новом Саду, аутор вокалних и клавирских дјела и сценске музике. Посебну пажњу је посветио обради српске народне музике, а бавио се и теоријом музике. Дјела: опера "Кнез Иво од Семберије", збирка соло пјесама "Пјесме љубави", хорске пјесме "Соколи", "Еј, ко ти купи", "Зрачак вири", "Из српске градине".
1904. - Руска флота у руско-јапанском рату претрпјела тешке губитке у борби с јапанским ратним бродовима, при покушају да се пробије из блокиране луке "Порт Артур".
1913. - У Букурешту Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. Границе између Србије и Црне Горе и Грчке утврђене су посебним споразумом. Други балкански рат је почео крајем јуна 1913. нападом Бугарске без објаве рата на Србију и Грчку. Узрок рата било је неслагање савезника о подјели територија ослобођених у Првом балканском рату од Турака, посебно инсистирање Бугарске да добије цијелу Македонију. Букурештанским миром Македонија је подијељена између Бугарске, Грчке и Србије.
1914. - Француска у Првом свјетском рату објавила рат Аустроугарској.
1945. - Јапан у Другом свјетском рату понудио савезницима предају, под условом да цар Хирохито задржи пријесто.
1983. - Умро српски филмски режисер Војислав Нановић, један од пионира југословенског филма послије Другог свјетског рата. Снимио је неколико документарних и осам играних филмова, укључујући "Три корака у празно", "Циганку" и "Чудотворни мач".
1990. - Шефови арапских држава већином гласова /12 "за", осам "против"/ осудили ирачку окупацију Кувајта, а истог дана ирачки предсједник Садам Хусеин позвао муслимане да отпочну "џихад" (свети рат) против страних трупа и корумпираних арапских вођа.
1994. - Списатељица Таслима Насрин, суочена са пријетњама исламских фундаменталиста у Бангладешу да ће је убити, избјегла у Шведску.
1995. - Двојица зетова шефа ирачке државе Садама Хусеина, заједно са кћеркама предсједника Ирака, побјегли у сусједни Јордан, гдје им је краљ Хусеин дао политички азил.
1998. - Принц Ал Мухтади Била, старији син брунејског султана Хасана Болкије, једног од најбогатијих људи у свијету, проглашен је насљедником пријестола.
2004. - Из масовне гробнице у Сијековцу, код Српског Брода током двадесетак дана ексхумирани посмртни остаци 59 жртва, међу којим је и осамнаесторо дјеце.
2004. - У поплавама које су опустошиле Бангладеш страдало више од 700 људи и нанесена штета од 6,6 милијарди долара. Ово су највеће поплаве у овој земљи од 1998. године.
2006. - Предсједник Републике Српске Драган Чавић и премијер Милорад Додик заједнички поднијели кривичну пријаву против ратног команданта такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића због ратних злочина почињених на подручју дјеловања јединице којом је командовао.
