Данас је петак, 10. фебруар, 41. дан 2023. До краја године има 324 дана.
1755. - Умро француски политички мислилац Шарл Монтескје - који је заједно са Франсоом Волтером, Жан-Жаком Русоом и Денијем Дидроом вјесник Француске револуције. У алегорији "Персијска писма" насликао је француско друштво 18. вијека као источњачку деспотију, а у најзначајнијем дјелу - "Дух закона" развио је теорију о подјели власти на законодавну, извршну и судску, која је темељ парламентарних демократија.
1763. - Седмогодишњи рат завршен је потписивањем мира у Паризу, према чијим се одредбама Француска готово сасвим повукла из Индије, а Великој Британији је препустила и Канаду и територије источно од Мисисипија и Флориде. Шпанија је добила Луизијану и Кубу, а Пруска је задржала Шлезију, коју је отела од Аустрије.
1837. - Умро руски писац Александар Сергејевич Пушкин - зачетник руског реализма и један од највећих лиричара свјетске књижевности - од рана задобијених два дана прије тога у двобоју с једним француским авантуристом. Његову лирику одликују осјећајност, мјера, довршеност и крајња једноставност израза. Љубавни мотиви, доминантни у поезији богатој музичким, ликовним и психолошким елементима, повремено се смјењују с патриотским и револуционарним. Био је новатор у погледу језика, стила и садржаја. Поријеклом из старе, али осиромашене племићке породице, пјесник бунтовног духа често је био на удару цензора, а због стихова о слободи прогнан је из пријестонице на југ Русије. Насилној смрти пјесника у 38. години живота претходиле су сплетке највиших кругова руског друштва. Дјела: романи у стиховима "Евгеније Оњегин", "Гроф Нулин", "Кућица у Коломни", драме "Борис Годунов", "Русалка", прозна дјела: "Пикова дама", "Капетанова кћи", "Египатске ноћи", "Приповијетке покојног Ивана Петровича Белкина", мале трагедије у стиховима "Гозба за вријеме куге", "Витез - тврдица", "Камени гост", "Моцарт и Салијери", поеме "Цигани", "Полтава", "Бронзани коњаник", "Гаврилијада", "Руслан и Људмила", "Кавкаски заробљеник", бајке у стиховима "Бајка о цару Салтану", "Бајка о рибару и рибици", "Бајка о попу и слузи његовом Балди".
1878. - Рођен српски писац Васа Стајић, истакнути културни и национални радник у Војводини, секретар Матице српске и њен предсједник, издавач више часописа. Залагао се за сарадњу Срба и Мађара. Објавио је више књига архивске грађе из историје Новог Сада и монографије о Светозару Милетићу и Јовану Јовановићу - Змају.
1890. - Рођен руски писац Борис Леонидович Пастернак, добитник Нобелове награде за књижевност 1958, оштар критичар бољшевичке диктатуре, чија је дубоко интимна интелектуална лирика дјеловала прекретнички и на руску и на свјетску поезију. Прогањан је у вријеме тоталитарног режима Јосифа Стаљина, али ни касније није био миљеник власти. Одрастао у интелектуалној средини, почео је да ствара у кругу футуристичке групе "Центрифуга" и Лефу. Упркос блискости са футуристима није прихватио њихову револуционарну ангажованост. Теме прве и друге руске револуције обликовао је у поемама као трагедију интелектуалаца у историјским турбуленцијама. Био је опчињен Христовим путем страдања и славе, Христа-жртве и Христа-судије. Збирка пјесама симболичног назива "Изнад баријера" као да је одредила карактер његове поезије, тематски аполитичне, богате метафорама, која ствара утисак дисхармоније и немира, а збирком "Брат мој - живот" уврстио се међу класике европске поезије 20. вијека. Највећи успјех код публике и књижевне критике донио му је роман "Доктор Живаго", објављен у иностранству, послије чега су га избацили из руског Савеза писаца. У СССР-у је "Доктор Живаго" штампан тек 1988. Исказао се и као теоретичар књижевности и сјајан преводилац Виљема Шекспира, Јохана Волфганга Гетеа, Шандора Петефија и грузијских пјесника. Његова филозофска лирика снажно је утицала на многе руске, европске и америчке пјеснике. Остала дјела: роман у стиховима "Спекторски", збирке пјесама и поеме "Близанац у облацима", "Теме и варијације", "Поручник Шмит", "Деветсто пета година", "Узвишена болест", "Друго рођење", "Кад се разведри", "Умјетник", приповијетке "Дјетињство Ливерсове", "Повиjест", аутобиографије "Заштитна повеља", "Људи и ситуације", драма "Слијепа љепотица".
1891. - На Великој школи у Београду основано Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији. Његов духовни творац био је оснивач српске геологије Јован Жујовић.
1892. - Српско учено друштво ујединило се са Српском краљевском академијом, претечом Српске академије наука и умјетности. То друштво, настављач традиције Друштва српске словесности, није се одмах ујединило са Краљевско-српском академијом основаном 1886, настављајући још шест година да ради као самостална институција.
1894. - Рођен енглески државник и публициста Морис Харолд Макмилан, премијер Велике Британије од 1957. до 1963. Претходно је у кабинетима конзервативаца био државни подсекретар, министар авијације, стамбених питања, одбране, финансија и иностраних послова. Дјела: политички списи "Средњи пут", "Економски аспекти одбране", мемоари о Другом свјетском рату "Вјетрови промјене", "Избијање рата", "Плима среће", "Јахање олује".
1898. - Рођен њемачки писац Еуген Бертолт Фридрих Брехт, један од највећих драмских аутора и теоретичара позоришта 20. вијека. Богатим драмским опусом демонстрирао је теорију епског позоришта која одбацује драмску илузију, јер она подстиче гледаоца на идентификацију с драмским збивањем. Епско позориште, насупрот "аристотеловском позоришту", анализира рационално, нуди аргументе умјесто осећања, активира гледаоце интелектуално и од њих изнуђује одлуке. Средства и поруке којима је разарао магију сцене назвао је ефектом отуђења. Свјетску славу стекао је "Просјачком опером", за коју је музику написао њемачки композитор Курт Вајл, који је, као и Брехт, 1933. напустио Њемачку по доласку нациста на власт. Вратио се 1948. и настанио у Источном Берлину, гдје је 1949. основао "Берлински ансамбл", једно од најчувенијих позоришта у свијету. Дјела: драме "Успон и пад града Махагонија", "Изузетак и правило", "Света Јованка из кланица", "Пушке Терезе Карар", "Мајка Храброст и њена дјеца", "Живот Галилејев", "Добра душа из Сечуана", "Газда Пунтила и његов слуга Мати", "Кавкаски круг кредом", "Опера за три гроша", "Добоши у ноћи", "Рањени Сократ", "У џунгли градова", "Човјек је човјек", роман "Просјачки роман", збирке пјесама "Домаћа постила", "Свендборшке пјесме", "Буковске елегије".
1912. - Умро енглески хирург Џозеф Листер, оснивач антисептичке медицине, који је 1867. први увео антисепсу у хирургију. Касније су примијењене савршеније методе, али је у хирургији и сада основни његов принцип да бактерије не смију доспјети до мјеста подвргнутог операцији.
1918. - Умро италијански новинар и пацифиста Ернесто Теодоро Монета, добитник Нобелове награде за мир 1907. Био је предсједеник Интернационалног конгреса за мир у Милану 1906, а у младости генералштабни официр италијанског револуционара и борца за уједињење Италије Ђузепеа Гарибалдија.
1923. - Умро њемачки физичар Вилхелм Конрад Рентген, који је 1895. открио "икс-зраке", за шта је 1901. добио Нобелову награду за физику. Ти електромагнетски таласи - дуги од милионитог до милијардитог дијела центиметра - њему у част названи су "рендгенски зраци". Примјењују се у медицини за дубинско снимање појединих органа и за зрачења, али пошто изазивају штетне промјене у структури ткива кроз која продиру, потискују их друге методе за успостављање дијагнозе и лијечење. Такође се користе за идентификовање појединих хемијских елемената и у индустрији за структурну анализу разних супстанци.
1947. - У Паризу потписан мировни уговор земаља побједница у Другом свјетском рату и Италије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Финске. Југославији су враћени град Задар, полуострво Истра и острва Црес, Лошињ и Ластово, Италији је дат мањи уступак у зони Горице, а Трст и територија око њега добиле су специјални статус. Министри спољних послова великих сила су 1946. у Њујорку утврдили статус Слободне територије Трста, која је требало да настане спајањем зоне "А" под окупацијом англоамеричких снага и зоне "Б" под југословенском војном управом. Договорено је да прије тога Савјет безбједности УН постави гувернера у договору с италијанском и југословенском владом, што никад није учињено. Криза је завршена 1954. припајањем зоне "А" Италији, а зоне "Б" Југославији.
1948. - Умро руски филмски режисер Сергеј Михајлович Ејзенштејн, један од највећих теоретичара и стилиста свјетског филма, који дао основе филмској умјетности, према многим историчарима филма и критичарима највећи режисер у историји филма. По професији био је архитекта и у почетку је цртао плакате, радио као сценограф и позоришни редитељ, уносећи новине на сцену, тежећи чистим реалистичким елементима у театру. На филму је почео као монтажер 1923. Творац је теорије о хоризонталној и вертикалној монтажи и теорије асинхронитета. Филмовима и теоријским поставкама дао је непроцјењив допринос обликовању филмског изражајног језика и извршио огроман утицај на развој филма. Дјела: филмови "Штрајк", "Оклопњача `Потемкин`", "Октобар", "Старо и ново", "Сентиментална романса", "Да живи Мексико", "Александар Невски", "Иван Грозни", књиге "Филмско осјећање", "Филмски облик".
1962. - Амерички пилот Френсис Пауерс, оборен 1960. док је прелијетао СССР шпијунским авионом У-2, у Берлину је замијењен за совјетског обавјештајца Рудолфа Абела.
1964. - У судару два аустралијска ратна брода у заливу Џервис потонуо је разарач "Војаџер" и погинуло је више од 80 морнара.
1993. - Представницима Задужбине краља Петра Првог Карађорђевића на Опленцу уручена одлука Владе Србије о формирању и обнови тог задужбинског комплекса. Петар Први је основао задужбину 1914, али је она декретом режима Јосипа Броза послије Другог свјетског рата угашена одузимањем цјелокупне имовине Карађорђевићима. Задужбина обухвата 163 хектара земље, с винским подрумом, виноградима и парковима, цркву Светог Ђорђа с маузолејом, хотел, болницу и стари Карађорђев град.
1996. - ИМБ компјутер, назван "Дубоко плаво", ушао је у шаховску историју побједом над свјетским прваком Гаријем Каспаровом.
2004. - Најмање 50 лица погинуло, а 60 повријеђено у самоубилачком нападу испред полицијске станице јужно од ирачког главног града Багдада.
2014. - Умрла Ширли Tемпл, америчка филмска глумица и дипломата, добитница "Оскара". Првих милион долара зарадила је прије своје десете године. Највећу популарност доживјела је крајем тридесетих година 20. вијека снимајући филмове за студио "Твентиет сенчури фокс". Тумачила је главне улоге у 14 кратких и 43 дугометражна играна филма.
