Данас је уторак, 10. март, 70. дан 2020. До краја године има 296 дана.
Рођен шпански краљ Фернандо Други и Пети католички /као Фернандо Други владар Арагоније, а као Фернандо Пети Кастиље/, чији је долазак на пријесто Арагоније 1479. означио почетак историје уједињене Шпаније. Његова жена Исабела Прва је 1474. постала краљица Кастиље, а он је наслиједио оца Хуана Другог у Арагонији и тако су сједињене главне пиринејске државе. Настојећи да ојача римокатоличку цркву и монархију, 1480. је утемељио злогласни суд инквизиције /који је у тој земљи постојао до 1834/, а 1492. је протјерао Јевреје из Шпаније. Борбе с Маврима је побједоносно окончао 1492, протјеравши их из јужне шпанске покрајине Гранаде, исте године је опремио експедицију Кристофора Колумба која је открила Америку, а 1503. је од Француске преотео Напуљску краљевину.
1628. - Рођен италијански љекар и ботаничар Марчело Малпиги, творац микроскопске анатомије. Пронашао је веома конвексна сочива, једноставан микроскоп који увеличава до 180 пута.
1772. - Рођен њемачки писац Фридрих фон Шлегел, најзначајнији теоретичар њемачког романтизма и један од првих европских модерниста. С братом Аугустом Вилхелмом Шлегелом уређивао је главни романтичарски часопис "Анетеум". Осим радова о античкој књижевности, есеја, пјесама и приповиједака, писао је и афоризме. Дјела: роман "Луцинда", "Историја старе и нове књижевности" /један од првих прегледа цјелокупне свјетске литературе/.
1856. - Умро српски писац Јован Стерија Поповић, први српски комедиограф, који је у дјелима исмијавао мане тадашњег друштва, нарочито помодарство, покондиреност и надриученост. Послије завршених студија права у Кежмарку у Словачкој, радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у Србију и постао професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу, па у Београду. Као начелник Министарства просвјете Србије је обавио пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност. Остала дјела: комедије "Лажа и паралажа", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Тврдица или Кир-Јања", "Родољупци", збирка пјесама "Даворје".
1861. - Умро украјински писац и сликар Тарас Григорјевич Шевченко, највећи украјински пјесник 19. вијека, оснивач нове украјинске књижевности, романтичар, револуционар, ватрени борац за слободу народа. Поезијом инспирисаном народним стваралаштвом је утемељио књижевни украјински језик. Као украјински националиста провео је више година у прогонству у Сибиру, а многа његова дјела нашла су се на удару царске цензуре. Дјела: збирка пјесама и поема "Кобзар", поема "Хајдамаки", романи /на руском језику/ "Најамница", "Кнегиња", "Музикант", "Близанци", "Умјетник".
1872. - Умро италијански револуционар Ђузепе Мацини, главни идеолог националног покрета Италијана у 19. вијеку и један од твораца модерне италијанске државе. У Марсеју је 1831. основао револуционарно удружење италијанских националиста "Млада Италија" и активно је учествовао у борбама за уједињење, нарочито 1848. и 1849. Остао је до краја живота - 1872. године - вјеран републиканским начелима и идејама Француске револуције и противио се 1861. уједињењу Италије под Савојском династијом.
1875. - Умро српски политичар и писац Светозар Марковић, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. По повратку са студија у Швајцарској, гдје је упознао Карла Маркса, Николаја Чернишевског, Дмитрија Писарева, покренуо је 1871. први социјалистички лист на Балкану "Раденик". Убрзо је протјеран из Србије и годину дана је живио у Новом Саду. По повратку је 1873. и 1874. покренуо листове "Јавност" и "Глас јавности", а 1875. "Ослобођење". Због наводне штампарске кривице одлежао је девет мјесеци у пожаревачком затвору, одакле је изашао тешко болестан. Изучавао је самоуправу и национално питање југословенских народа, залажући се за федеративно рјешење чланцима "Реални правац у науци и животу", "Певање и мишљење" и "Реалност у поезији" снажно је утицао на српску књижевност крајем 19. вијека. Политичке идеје је разрадио у дјелу "Србија на истоку", најзначајнијем и најоригиналнијем спису.
1908. - Рођен српски правник Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и умјетности, стручњак за уставно право. Од 1945. је учествовао у писању устава и закона у бившој СФРЈ и био један од главних уредника "Архива за правне и друштвене науке". Дјела: "Државно уређење ФНРЈ", "Народни одбори", "Уставно право СФРЈ", "Основна питања федералне државе", "Ново уставно право".
1922. - На Европској економској конференцији у Ђенови западне силе су условиле признавање СССР-а исплатом 12 милијарди златних франака царских државних зајмова и штете због национализације страних фирми послије Октобарске револуције. Шеф совјетске дипломатије Георгиј Чичерин је предожио да су западне силе совјетској Русији нанијеле штету војном интервенцијом од 30 милијарди златних франака, па је скуп запао у ћорсокак.
1940. - Умро руски писац Михаил Афанасјевич Булгаков, који је због непристајања да се додворава властима и служи пропаганди као "инжењер душа" - што се за совјетске умјетнике подразумијевало послије Октобарске револуције - био у немилости чак и деценијама послије смрти. Због романа с фабулом из грађанског рата "Бијела гарда", у којем је разматрао истрајност етичко-естетичког кодекса личности у судбинским тренуцима историје, био је "почаствован" нападом самог совјетског вође Јосифа Стаљина. Сличан гњев је изазвао романом "Мајстор и Маргарита", штампаном у Москви тек 1966. Остала дјела: приче и приповијетке "Биљешке младог љекара", "Ђаволијада", "Кобна јаја", "Псеће срце", романи "Живот господина де Молијера", "Позоришни роман" /недовршен/, драме "Бјекство", "Зојкин стан", "Пурпурно острво", "Адам и Ева", "Блаженство", "Иван Васиљевич", "Братство лицемјера", "Посљедњи дани", "Батум", сценарији "Ревизор", "Мртве душе", драматизације "Мртве душе", "Рат и мир".
1945. - Токио у Другом свјетском рату разорен нападом 300 америчких бомбардера Б-29, у којем је убијено око 100.000 становника јапанске пријестонице.
1948. - Шеф чехословачке дипломатије Јан Гариг Масарик, син првог предсједника чехословачке Томаша Масарика, извршио је самоубиство - како је званично саопштено. Мотиви тог чина предратног амбасадора Чехословачке у САД и Великој Британији и министра иностраних послова од 1940. нису расвијетљени, али се знало да није био наклоњен тоталитарном комунистичком режиму који је преузимао власт.
1952. - Кубанску владу збацио бивши предсједник Фулхенсио Батиста и потом је као диктатор владао Кубом до 1959. године.
1968. - У фериботу који се преврнуо у луци новозеланђанског града Велингтон погинуло најмање 200 људи.
1969. - Џејмс Ерл Реј под оптужбом за убиство америчког црначког лидера Мартина Лутера Кинга у априлу 1968. осуђен на 99 година робије. Касније је независна истрага показала да је вјеродостојност "доказа" ФБИ веома непоуздана и да није сасвим сигурно да је Реј атентатор на Кинга.
1974. - Јапански поручник Хиро Онаде, послије 29 година скривања у џунгли, предао се филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и да није знао да је престао рат САД и Јапана.
1982. - Југославија освојила прво мјесто у европској стонотениској суперлиги.
1985. - Умро руски државник Константин Устинович Черњенко, само 13 мјесеци пошто је постао лидер СССР. На најмоћнији положај у држави, мјесто генералног секретара совјетске Комунистичке партије, доспио је послије смрти Јурија Андропова у фебруару 1984. Његову владавину није обиљежило ништа значајно, не само због чињенице да је на власт дошао већ сасвим здравствено онемоћао већ и зато што је дотадашња каријера носила неизбрисив печат типичног апаратчика ненавиклог на аутономне одлуке - годинама је био шеф кабинета совјетског лидера Леонида Брежњева, у периоду највеће стагнације и окошталости совјетског друштва.
1990. - Британском новинару Фарзаду Базофту ирачки суд је, због наводне шпијунаже, изрекао смртну казну извршену пет дана касније, упркос таласу протеста у иностранству и апела Багдаду да му поштеди живот.
1993. - Сухарто шести пут изабран за предсједника Индонезије.
1995. - Од експлозије испред једне џамије у највећем пакистанском граду Карачију и пуцњави терористе на људе који су похитали у помоћ повријеђенима, погинуло је 12 људи, укључујући петоро дјеце.
1997. - Ватикан успоставио дипломатске односе са Либијом.
2002. - Убијен Ристо Југовић, генерални директор СОД "Јахорина" испред породичне куће на Палама. Прије рата у БиХ, био је запослен у РО "Фамос" Коран, "Црвена застава" Крагујевац и Народној банци БиХ. Функцију генералног директора СОД "Јахорина" обављао је од 1992. године. Био је носилац Ордена Немањића и Ордена Светог Саве првог реда.
2003. - Мухамед Топаловић признао пред Кантоналним судом у Мостару убиство три члана породице Анђелић и покушај убиства четвртог члана, на католичко Бадње вече.
2004. - Кантонално тужилаштво у Мостару подигло оптужницу против седморице Бошњака који су починили ратне злочине над цивилним становништвом српске националности у Коњицу почетком 1992. године.
2004. - Амбасадор Русије у УН Сергеј Лавров именован за новог министра иностраних послова Руске Федерације.
2006. - Бивши командант Косовског заштитног корпуса /КЗК/ Агим Чеку изабран за новог премијера Косова на ванредној сједници парламента.
2006. - Жалбено вијеће Хашког трибунала одлучило да бивши командант ОВК Рамуш Харадинај, оптужен за злочине над неалбанцима на Косову, може јавно политички дјеловати док на слободи чека почетак суђења.
