Данас је уторак, 10. септембар, 253. дан 2019. До краја године има 112 дана.
1526. - Турска војска, предвођена султаном Сулејманом Другим је, послије побједе над Мађарима у Мохачкој бици, заузела Будим, који је постао сједиште Будимског пашалука, провинције Отоманског царства наредних 150 година.
1721. - Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики сјеверни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Миром је Русији припала пространа територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва.
1839. - Рођен амерички филозоф и логичар Чарлс Сандерс Пирс, оснивач прагматизма, правца који је касније развио Вилијам Џејмс. Вјеровао је да идеје најбоље могу бити испитане истраживањем посљедица које изазивају. Није имао универзитетску каријеру - углавном је радио у владиним службама, а његови утицајни "Сабрани списи" објављени су постхумно.
1855. - Рођен њемачки археолог Роберт Колдевеј, који је од 1899. до 1917. истраживао Вавилон и доказао да је та библијска метропола на ријеци Еуфрат, јужно од Багдада, стварно постојала.
1875. - Погинуо српски хајдучки харамбаша Петар Пеција Петровић - вођа устанка из 1853, познатог као Пецијина буна - приликом покушаја да код мјеста Гаштица преко Саве пребаци товар оружја борцима босанскохецеговачког устанка против Турака. (Послије пропасти буне повукао се у планине и одатле нападао турске јединице.) Кад је 1875. избио трогодишњи босанскохерцеговачки устанак, сакупљао је чете устаника у сјеверној Босни.
1890. - Рођен аустријски писац Франц Верфел. У почетној фази је екстатичним језиком и не увијек јасним сликама величао љубав и доброту, проповиједајући братство међу народима, али је касније алтруизам и утопизам уступио мјесто истраживању патње и смрти. Велики успјех постигао је новелом "Није крив убица, крив је убијени", с типично експресионистичким мотивом, сукобом оца и сина. Остала дјела: пјесме "Пријатељ свијета", "Ми јесмо", "Један другом", драме "Човјек огледало", "Хуарес и Максимилијан", "Павле међу Јеврејима", романи "Пјесма о Бернадети", "Прослава матуре", "Верди", "Барбара или побожност", "Четрдесет дана Мусе Дага", "Проневјерено небо", "Звијезда нерођених".
1906. - Појавио се први број "Шабачке чивије", једног од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Лист је излазио до децембра 1909.
1914. - Рођен амерички филмски режисер Роберт Вајз, који је два пута добио награду "Оскар". Каријеру је почео као монтажер у филмовима "Грађанин Кејн" и "Величанствени Амберсонови" Орсона Велса. Филмови: "Крв на Мјесецу", "Три тајне", "Јелена од Троје", "Желим да живим", "Моје пјесме, моји снови", "Прича са западне стране".
1915. - Рођен амерички филмски глумац Едмунд О'Брајен, веома цијењен по низу упечатљивих епизодних улога. Филмови: "Дјевојка ту не може помоћи", "1984", "Босонога контеса" /награда "Оскар"/, "Низ три тамне улице", "Јулије Цезар", "Смрт долази", "Човјек који је убио Либерти Валанса", "Седам дана у мају", "Дивља хорда".
1919. - У Сен Жермену код Париза закључен је мировни уговор Аустрије и побједничких сила у Првом свјетском рату, који је формално потврдио пропаст Аустро-Угарске Монархије и забранио Аустрији да се удружи с такође пораженом Њемачком. Из Аустро-Угарске су издвојене територије с већинским мађарским, пољским, чешким, словачким, словеначким, хрватским и српским живљем. Уговором је такође призната Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
1927. - Рођена перуанска пјевачица индијанско-шпанског поријекла Има Сумак, јединственог распона гласа од четири октаве, од високог сопрана до дубоког алта. У њеном репертоару преовлађују обраде индијанских народних мелодија.
1939. - Канада објавила рат нацистичкој Њемачкој, чиме је сукоб у Европи прерастао у свјетски рат. Канадске јединице су се у Другом свјетском рату бориле у саставу британске армије.
1942. - Британско ратно ваздухопловство је у Другом свјетском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај њемачки град.
1943. - Послије капитулације фашистичке Италије у Другом свјетском рату армија нацистичке Њемачке окупирала Рим.
1945. - У Норвешкој под оптужбом за издају осуђен на смрт вођа норвешких фашиста Видкун Квислинг, у Другом свјетском рату премијер марионетске владе од 1942. до 1945, који је 1940. помогао нацистичкој Њемачкој да окупира његову земљу.
1964. - Министри иностраних послова земаља Организације афричког јединства на засједању у Адис Абеби прихватили план за окончање грађанског рата у Конгу.
1967. - Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму могућност припајања Гибралтара Шпанији, опредијеливши се да остану под британском управом.
1974. - На основу споразума постигнутог у Алжиру Португалија је признала независност Гвинеје Бисао под вођством предсједника Луиса Кабрала.
1976. - У судару путничких авиона "трајдент" британске компаније "Бритиш ервејз" и "ДЦ-9" југословенске компаније ЈАТ сјеверно од Загреба, погинуло је свих 176 људи, колико се налазило у двије летјелице.
1981. - Слика "Герника" шпанског сликара Пабла Пикаса враћена у Шпанију. Насликана је 1937, послије дивљачког нацистичког бомбардовања градића Герника - светог мјеста Баска - у шпанском Грађанском рату и од 1939. била је у Њујорку. Пикасо је оставио аманет да "Герника" не буде враћена док његова отаџбина не постане демократска држава.
1989. - Мађарска отворила границу према Западу и допустила одлазак хиљадама грађана Источне Њемачке, чији је масовни егзодус изазвао пад Берлинског зида и касније уједињење Њемачке.
1995. - Американци с брода "Нормандија" у Јадранском мору почели да гађају српске војне и цивилне циљеве у околини Бањалуке крстарећим ракетама "томахавк", што је, уз масовна бомбардовања из авиона радиоактивном муницијом и артиљеријске ударе Снага за брзо реаговање НАТО пакта, одлучујуће допринијело преокрету у грађанском рату у Босни и Херцеговини у корист муслимана и Хрвата.
1998. - Вође пробританских монархистичких протестаната и проирских римокатоличких републиканаца у Сјеверној Ирској сусреле се први пут лицем у лице од 1922, али није постигнут одлучујући пробој ка склапању мировног споразума у тој провинцији Велике Британије.
1999. - Од експлозије у једној стамбеној згради у Москви живот изгубило више од 60 људи.
2001. - Савјет безбједности УН укинуо СРЈ ембарго на увоз оружја који је уведен у марту 1998. године.
2001. - У Нигерији погинуло више од 160 људи, а 900 тешко рањено у масовним сукобима између хришћана и муслимана у граду Џос, административном центру савезне државе Плато.
2003. - Предсједник Хрватске Стјепан Месић, током прве посјете Београду, са предсједником државне заједнице СЦГ Светозаром Маровићем, размијенио узајамна извињења због свега лошег што су грађани њихових држава једни другима у прошлости учинили.
2008. - Суд у Холандији одбацио тужбу коју су против ове земље поднијеле породице жртава ратних дешавања у Сребреници 1995. године.
2010. - Умро Радомир Раде Марковић, позоришни, филмски, радио и TВ глумац, професор Академије уметности у Новом Саду.
2011. - Више од 163 особе погинуле у несрећи брода са око 600 путника, који је потонуо у Индијском океану код обале Tанзаније. Несрећу је преживјело 325 особа, а двије се воде као нестале.
