Данас је недјеља, 11. август, 223. дан 2019. До краја године има 142 дана.
1456. – Умро мађарски војсковођа влашко-словенског поријекла Јанош Хуњади, у српским народним пјесмама познат као Сибињанин Јанко, ердељски војвода и краљевски намјесник, отац мађарског краља Матије Првог Корвина. Био је једна од водећих личности у великом сукобу Европљана са Турцима у 15. вијеку, симбол борбе против Турака. Предводио је неколико успјешних крсташких експедиција против Турака, потукао их је 1441. код Београда, 1442. код Сибина и исте године код Гвоздених врата у Трансилванији, али је 1448. претрпио пораз на Косову, кад су му Турци готово уништили војску, послије чега је у народу настала изрека “Касно Јанко на Косово стиже”. За пораз се осветио 1454, кад су мађарска и српска војска под његовом командом до ногу потукле Турке код Крушевца. Разбио је турску опсаду Београда 1456, али се потом разболио од куге и умро у Земуну.
1707. – Шведска и Пруска потписале споразум уперен против Русије, којим су се обавезале на међусобну војну испомоћ у случају напада треће земље.
1712. – У Швајцарској окончан грађански рат потписивањем уговора у Аргауу, којим је гарантована доминација протестантских над римокатоличким кантонима.
1858. – Рођен холандски љекар Кристијан Ајкман, добитник Нобелове награде за медицину 1929, проналазач узрока болести “бери-бери.” Нобелову награду је добио за откриће витамина Б.
1919. – Умро амерички индустријалац шкотског поријекла Ендрју Карнеги, који је огромно богатство уложио у добротворне сврхе, углавном у оснивање јавних библиотека у САД и другим земљама, под условом да локалне власти уступе земљиште за зграду и обезбиједе одржавање. Из пословног живота се повукао 1901, 18 година прије смрти, а 1900. је објавио “Јеванђеље богатства”, са тезом да “богат човјек умире срамно”. Карнегијева задужбина је 1926. са 100.000 долара помогла изградњу Универзитетске библиотеке у Београду.
1926. – У Темишвару у Епископском двору свечано отворена прва српска књижара. Замисао оснивача, тамошњих српских учитеља и свештеника, била је да отварањем књижаре “дају народу српском у Румунији све што је потребно да се просвети и правилно вјерски, национално и економски васпита и развија”. Књижара је дјеловала само двије деценије.
1935. – У Њемачкој су почеле нацистичке акције “чишћења” јеврејског и словенског становништва. Већ у септембру 1935. у Рајхстагу /парламент/ је донесен и посебан закон о томе, а током Другог свјетског рата милиони недужних Јевреја, Словена, Рома и других народа убијено је у концентрационим логорима широм Европе.
1941. – Предсједник САД Френклин Делано Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил на једном ратном броду на Атлантику формулисали, а три дана касније и потписали “Атлантску повељу.” У њој се истиче да САД и Велика Британија неће тражити територијално проширење, да територијалне промјене морају бити у складу са слободно израженом вољом народа, да сви народи имају право да изаберу владу по сопственој жељи. Начела те повеље прихваћена су крајем јуна 1941. на лондонском састанку представника још десет земаља, укључујући Југославију. “Атлантском повељом” су зачете УН, чему су допринијеле и Московска и Техеранска конференција 1943. и састанак у Дамбартон Оуксу 1944.
1952. – На јордански пријесто ступио краљ Хусеин пошто је његов отац краљ Талал збачен због сенилности.
1954. – Формалним проглашњем мировног споразума, послије непуних осам година, престао рат ослободилачких покрета Вијетнамаца, Лаошана и Камбоџанаца против француских колонијалних трупа, али су Француска и САД у Савјету безбједности УН ветом спријечиле пријем Сјеверног и Јужног Вијетнама у свјетску организацију. На основу раније склопљених споразума у Женеви призната је независност свих држава у Индокини, чиме је окончана скоро стогодишња француска колонијална управа.
1956. – У аутомобилској несрећи погинуо амерички сликар Џексон Полок, зачетник и најистакнутији представник апстрактног експресионизма. Раскинуо је са традиционалним схватањем слике, одбацио сталак и сликарску четкицу и сликао на поду, циједећи боју из тубе и употребљавајући материјале и помагала која му се случајно нађу при руци.
1960. – Афричка држава Чад стекла независност од Француске.
1966. – Споразумом потписаним у Џакарти окончана трогодишња непријатељства Индонезије и Малезије.
1969. – Предсједник Замбије Кенет Каунда национализовао руднике бакра, кључну привредну дјелатност, која је доносила више од 50 одсто националних прихода.
1996. – Умро чешки диригент и композитор Рафаел Јероним Кубелик који је 1934, већ у 20. години, почео да диригује Чешком филхармонијом. Отишао је у избјеглиштво 1948, а у отаџбину се вратио 1990. да би дириговао на “Прашком прољећном музичком фестивалу”. У међувремену је приређивао велике концертне турнеје у Великој Британији и САД, гдје је преселио 1950, поставши диригент симфонијског оркестра у Чикагу, а 1955. директор лондонског “Ковент гардена”. Дјела: двије симфоније, концерт за виолину и оркестар, концерт за виолончело и оркестар, концертино за флауту и камерни оркестар, фантазија за виолину и оркестар, гудачки квартет, соната за виолину и клавир, опера “Вероника”, кантата “Pro memoriа pаtris”, соло пјесме.
2003. – У цркви Светог великомученика Ђорђа на Равној Романији освештана спомен-плоча са исписаним именима 3.700 погинулих бораца са простора Сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату.
