Данас је четвртак, 11. јул, 192. дан 2024. До краја године има 173 дана.
1533. - Папа Клемент Седми запријетио енглеском краљу Хенрију Осмом да ће га екскомуницирати из Римокатоличке цркве ако не обнови брак са Катарином Арагонском, од које се развео у мају 1533. Хенри Осми је игнорисао пријетњу, раскинуо све везе с Ватиканом и 1534. основао Англиканску цркву, прогласивши се за њеног поглавара.
1732. - Рођен Жозеф Жером де Лаланд, француски астроном.
1804. - Бивши потпредсједник САД Арон Бер убио бившег министра финансија Александера Хамилтона, у двобоју изазваном политичким ривалством и међусобним оптужбама.
1807. - Први пароброд на свијету "Клермон" запловио ријеком Хадсон.
1844. - Рођен српски краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. А од 1918. године до смрти /1921/ био је на челу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Његову су владавину обиљежили парламентарна демократија, убрзани привредни развој, културни напредак и слобода штампе. Током владавине "Његовог величанства светог старца", како су га називали у Француској, ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а под његовим жезлом Србија је била "Пијемонт слободе", идеал уставног уређења и жариште напретка у том дијелу Европе.
1857. - У париским књижарама се појавила књига "Цвијеће зла" Шарла Бодлера.
1876. - У црногорско-турском рату од 1876. до 1878. Црногорци у боју на Фундини у Кучима до ногу потукли одред од око 6.000 турских војника.
1882. - Гушећи арапску побуну у Египту, британске трупе напале Александрију, а затим заузеле Каиро и сву земљу. Потом је на међународној конференцији утврђен споразум о безбједности Суецког канала, за Велику Британију изузетно значајног пловног пута због британских колонија у Азији, па су од тада Британци, заједно са Французима, надзирали канал, чиме је Египат потпао под пуну зависност од великих сила. Египат је тек 1956. преузео контролу над Суецким каналом.
1920. - Рођен амерички филмски и позоришни глумац руског поријекла Таиђе Кан, познат као Јул Бринер, физички изузетно упечатљив, снажна личност јаке воље и магнетске глумачке привлачности. Играо је у многим филмовима, али је вјероватно највише упамћен по улози у музичком филму "Краљ и ја", за који је награђен "Оскаром", а и у позоришту је годинама играо у истоименој представи. Остали филмови: "Десет Божијих заповијести", "Анастасија", "Браћа Карамазови", "Соломон и Саба", "Седморица величанствених", "Тарас Буљба", "Западни свијет".
1921. - Послије побједе револуције привремена народна влада прогласила је независност Монголије под називом Народна Република Монголија.
1921. - Одржано прво званично првенство Југославије у ватерполу.
1935. - Умро француски официр јеврејског поријекла Алфред Драјфус, који је 1894. лажно оптужен да је Њемачкој одавао војне тајне и осуђен на доживотну робију само на основу сумњи и изјава графолошких стручњака. Послат је у један од најгорих затвора на свијету - на Ђаволским острвима у Француској Гијани. У његову одбрану устао је најславнији писац тог времена Емил Зола, који је под насловом "Оптужујем" у листу "Орор" објавио отворено писмо предсједнику Републике. Тек у јулу 1906. капетан Драјфус је рехабилитован, враћен у војску и унапијеђен у чин мајора.
1937. - Умро амерички композитор, поријеклом руски Јеврејин, Џорџ Гершвин, који је у класичну музику унио елементе фолклора, популарне музике, црначких духовних пјесама и блуза. Дјела: опера "Порги и Бес", симфонијска фантазија "Американац у Паризу", "Клавирски клонцерт у Ф-дуру", композиције за клавир и оркестар, "Меланхонична рапсодија", музика за филмове.
1960. - "Премијер" провинције Катанга Моиз Чомбе - експонент белгијских и других западних компанија у Конгу - прогласио "независност" те рудним благом пребогате конгоанске провинције.
1978. - Од експлозије цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у мјесту Сан Карлос де ла Рапита погинуло најмање 180 људи.
1979. - Америчка васионска станица "Скајлаб" се послије шестогодишњег кружења око Земље распала приликом приземљења.
1982. - Умро Мехмед Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. вијека. Како је сам открио, потомак је српске породице Вујовића. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог свјетског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. отишао је у партизане, а послије рата је био директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор "Босна-филма" и главни уредник издавачке куће "Свјетлост". Због прогона, којем су га подвргли босански политичари, прешао је у Београд и у њему остао до смрти. Дјела: романи "Дервиш и смрт" /један од најзначајнијих у српској литератури/, "Тишине", "Тврђава", "Магла и мјесечина", "Круг" /недовршен/, збирке приповиједака "Прва чета", "Туђа земља", "Дјевојка црвене косе", студија "За и против Вука", есеји "Писци, мишљења, разговори", мемоарска проза "Сјећања", неколико филмских сценарија.
1989. - Умро енглески позоришни и фимски глумац, режисер и продуцент Лоренс Оливије, један од највећих тумача ликова из дјела Виљема Шекспира, први глумац којем је за живота додијељена племићка титула. Добитник је највећег броја награда "Еми" за ТВ стваралаштво, награђиван је на фестивалу у Кану, добио је награду "Оскар" за филм "Хамлет". Остали филмови: "Хенри Пети", "Ричард Трећи", "Принц и играчица", "Три сестре", "Оркански висови", "Ребека", "Леди Хамилтон", "Кери", "Отело", "Спартак" , "Картум", "Понос и предрасуда", "Бани Лејк је нестала", "Маратонац".
1991. - Авион са муслиманским ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у граду Џеда, у Саудијској Арабији, што није преживио нико од 261 путника и чланова посаде.
1995. - Воска Републике Српске ослободила енклаву Сребреница.
2004. - Борис Тадић преузео дужност предсједника Србије.
2008. - Умро је Мајкл Дебејки, амерички хирург, иноватор у области хирургије срца и крвних судова. Дебејки је још током студија усавршио и дизајнирао неке медицинске инструменте. Развио је вјештачко срце и срчане пумпе неопходне приликом пресађивања. Свјетски познат хирург, радио је као професор Бејлор факултета у Хјустону, као и директор чувеног "Центра за срце".
2015. - Премијер Србије Александар Вучић засут је каменицама и другим предметима током посјете Меморијалном центру у Поточарима, а маса је, узвикујући "Алаху екбер!", насрнула на обезбјеђење у покушају да стигне до њега.
