Прије равно 807 година, септембра 1219, Свети Сава је у Никеји рукоположен за првог архиепископа српског. То је опште познато, али наша јавност ни данас није свјесна да је тим чином озваничен први српски устав - Законоправило. Оно је дјелимично била збирка црквених прописа какви су ромејском царству називани Номоканон, а разликовала се јер Сава својим закоником обухватио и норме грађанског права.

- Сава Немањић је годинама сакупљао и преводио грчке законе да би сачинио овај зборник, без кога се једноставно није могло замислити будуће управљање Српском црквом, чије је осамостаљивање Сава стрпљиво планирао и очекивао. Номоканон је настао као претеча и симбол аутокефалности, али истовремено, и њен чувар и правни утемељитељ. Имати аутокефалност цркве без номоканона, у данашње време изгледало би као имати државу без устава. Посебан значај овог зборника је у томе што је он садржао и бројне грађанско-правне норме којима су се уређивали и односи у држави. Претпоставља се да је Сава у Никеју 1219. године донео скоро готов текст, који му је послужио као један од адута за стицање аутокефалности - нагласио је правник Петар Зорић у изузетном истраживању "Законоправило Светога Саве и правни транспланти".

Фото: rts.rs

Он је утврдио да је Сава пратећи Немањину идеју стварања самосталне државе и цркве, већ у типицима независних српских "царских манастира" Хиландара и Студенице правио темеље Законоправила на основу кога је у Никеји добијена аутокефалност и које је постало узор словенским православним народима.

- Законоправило Светог Саве током 13. вијека све словенске православне цркве поставиле су у темеље свог друштвеног устројства, живота и дјелатности, најприје Бугарска црква 1262, а потом је преко Бугарске светосавски номоканон доспио у Русију гдје је на Владимирском сабору 1274. године био усвојен као званични канонски зборник Руске Цркве. У Русији је Номоканон добио назив Кормчаја књига јер је од почетака хришћанства Црква изједначавана са бродом (рус.корабљ) којим се управља кормилом односно којим управља крмар и који плови ка спасењу - наводи се у предговору првог комплетног превода Законоправила који је објавила Митрополија дабробосанска и манастир Добрунска ријека.

Одбор за превод Законоправила направила је и САНУ још 1951. затим је тај посао просљеђен Историјском институту, који је осамдесетих објавио прву половину књиге, а друга због дугог парничења још није одштампана. То илуструје однос према првом српском уставу, којим је Сава у средњем вијеку створио ефикасну правну државу са просвјетним системом!

- Догодило се да је Савино највеће дело остало готово заборављено, сем, у ретким круговима научних посленика који су се предано и истрајно бавили његовом законодавном делатношћу - нагласио је Зорић.

Он сматра да је Сава започео превођење ромејских прописа и писање српског Законоправила бар 15 година прије него што је Српска црква добила аутокефалност, чекајући прави тренутак за њено остварење, јер у средњем вијеку то није био само вјерски чин, већ врхунски политички догађај. У вријеме "симфоније државе и цркве" проглашење самосталности српске архиепископије са сједиштем у Жичи значило и формално признање српске државе, народа и језика у "православној васељени".

Савин протограф "архиепископских књига" чувао се у Жичи вјероватно до 1253. када су Бугари са Куманима похарали тадашњи центар наше духовности и државности, каже Петар Зорић:

- Како ниједан од ових рукописа није сачуван, о Савином делу сазнајемо из касније насталих преписа који својим садржајем указују да имају заједничко порекло са основним текстом Савиног Законоправила.

По мишљењу правника Сава је у манастирским скрипторијумима и прије проглашња у Никеји наручио преписе Законоправила за сваку од нових српских епископија да би оне одмах могле да обављају своју духовну дјелатност.

- Именујући епископе, Сава је међу својим ученицима бирао само "часне мужеве који могу управљати људе по божаственом закону и по предању светих апостола", а онда им предаовао законске књиге, међу којима на првом месту, Номоканон - указује Зорић.

Пише: Борис Субашић