Данас је четвртак, 11. јуни, 163. дан 2020. До краја године има 203 дана.
1509. - Енглески краљ Хенри Осми оженио се Катарином Арагонском. Женио се још пет пута.
1572. - Рођен енглески писац Бенџамин Џонсон, који је реалистички приказивао људске настраности и страсти. Дјела: комедије "Људи и ћуди", "Волпоне", "Вартоломејски вашар", проза "Грађа или открића о људима и стварима".
1727. - Умро британски краљ њемачког поријекла Џорџ Први, први монарх Велике Британије из хановерске династије, а на пријестолу га је наслиједио син Џорџ Други. Током његове владавине од 1714. до смрти положај премијера се искристалисао као кључни у извршној власти.
1776. - Рођен енглески сликар Џон Канстебл, један од твораца модерног пејзажа у европском сликарству. Његова платна одликује једноставност мотива, слободан потез и прозрачност атмосфере, чиме је знатно утицао на француске импресионисте.
1859. - Умро аустријски кнез Клеменс Венцел Непомук Лотар фон Метерних-Винебург, који је као министар иностраних послова и канцелар четири деценије кројио спољну и унутрашњу политику Аустрије, умногоме и судбину Европе. Шеф дипломатије био је од 1809. до 1821, а канцелар од 1821. до 1848, када је збачен у мартовској Бечкој револуцији и био приморан да емигрира у Енглеску. Предводио је 1813. коалицију против француског цара Наполеона Првог. У међународној политици био је стуб реакционарног савеза европских владара "Свете алијансе", створене ради гушења револуционарних покрета у Европи, а у унутрашњој је изградио по злу чувен "Метернихов систем" - полицијско-апсолутистички режим који је гушио сваки национални и слободарски покрет. Двије године послије збацивања с власти се вратио у Аустрију, гдје је до смрти потпомагао реакционарне снаге.
1864. - Рођен њемачки композитор и диригент Рихард Штраус, директор Бечке опере, чије су композиције сјединиле искреност и ефекат, интензивно проживљавање и хладну виртуозност. Почео је да ствара у маниру касног романтизма и доспио до експресионизма, али је увијек испољавао високо мајсторство оркестрације. Симфонијску поему је испунио новим садржајем и један је од најбољих оперских композитора 20. вијека који су стварали на трагу музичке драме Рихарда Вагнера. Компоновао је и оперете, балете, соло пјесме, камерну музику. Дјела: симфонијске поеме "Дон Жуан", "Тил Ојленшпигел", "Симфонија Алпа", "Симфонија доместика", "Живот јунака", опере "Салома", "Електра", "Каваљер с ружом", "Египатска Хелена", "Арабела", "Данајина љубав".
1880. - Рођена америчка пацифисткиња Џенет Ренкин, прва жена која је постала члан Конгреса САД. Као убијеђени антимилитариста у америчком парламенту једина је гласала против објаве рата Јапану послије бомбардовања Перл Харбура 1941.
1891. - Велика Британија и Португалија потписале конвенцију о подјели интересних сфера сјеверно и јужно од ријеке Замбези у Африци, којом је Њасаленд постао британски протекторат.
1895. - Рођен совјетски државник руског поријекла Михаил Александрович Булгањин, премијер СССР од 1955. до 1958, учесник Октобарске револуције. Бољшевицима се прикључио 1917. уочи револуције и до 1922. је радио у ЧЕКИ, тајној политичкој полицији. Члан Централног комитета Комунистичке партије СССР постао је 1934, на почетку стаљинистичких чистки, а Политбироа 1948. Током Другог свјетског рата био је у војним савјетима Западног, Другог прибалтичког и Првог бјелоруског фронта, потом замјеник министра одбране, а послије рата министар оружаних снага и замјеник премијера, прије него што је постао шеф владе.
1903. - Официри завјереници у рано јутро у Београду убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин, послије чега се на српски пријесто вратила династија Карађорђевић. Александар је дошао на власт 1889. послије абдикације оца, краља Милана, али су земљом четири године управљали намјесници, јер је био малољетан. Извршио је државни удар 1893. и завео аутократски режим. Због женидбе 1900. с дворском дамом Драгом сукобио се с оцем и навукао на себе велико незадовољство народа, многих политичара и официра.
1910. - Рођен је француски океанограф Жак Ив Кусто, члан Француске академије, велики борац за заштиту човјекове околине, с чијим се открићима тајни подводног свијета могу мјерити једино научно-фантастични романи Жила Верна у 19. вијеку. За подводна снимања се заинтересовао у Индокини тридесетих година 20. вијека као морнарички официр, послије завршене Поморске академије у Бресту. Први документарни филм "Десет хиљада метара под морем" снимио је 1943. и од тада је направио мноштво документарних филмова и телевизијских серија о животу у морима и океанима, крстарећи свијетом својим бродом-лабораторијом "Калипсо". За филм "Свијет тишине", који је снимио са француским режисером Лујом Малом, 1956. је на фестивалу у Кану добио "Златну палму". Добитник је три пута награде "Оскар". Написао је више књига, укључујући "Путовање 'Калипса'" и "Кроз 18 метара воде". Остали филмови: "Свијет без сунца", "Златна риба".
1918. - Италијански борбени чамци су у Првом свјетском рату у Јадранском мору, око 70 километара сјеверозападно од Задра, потопили велики аустроугарски бојни брод "Сент Иштван", послије чега је командант аустроугарске морнарице адмирал Миклош Хорти - потоњи фашистички диктатор Мађарске - морао да обустави операцију разбијања блокаде на улазу у Јадран. Хорти је планирао да читава аустроугарска флота, уз помоћ авијације, код Отрантских врата разбије блокаду сила Антанте.
1936. - У Москви саопштено да је ухапшено, осуђено на тајном суђењу и потом погубљено осам високих совјетских војних руководилаца, укључујући руског маршала и војног теоретичара Михаила Тухачевског, што је означило почетак масовне чистке и физичких ликвидација у Црвеној армији. Тухачевски је био један од најистакнутијих команданата Црвене армије током грађанског рата послије Октобарске револуције. Као командант Западног фронта 1920. је у рату против Пољске допро до Варшаве, 1922. је постао начелник Војне академије, 1925. члан Револуционарног војног савјета СССР, а 1931. замејник предсједника тог тијела и замјеник министра одбране. Дјела: "Рат класа", "Питања савремене стратегије".
1942. - Ступио је на снагу споразум влада СССР и САД у Другом свјетском рату о принципима узајамне помоћи и вођењу рата против фашистичких Сила осовине, познат као Споразум о зајму и најму. САД су се обавезале да снабдијевају СССР, који ће сарађивати у одбрани САД и достављати материјале и информације. Договорене су и координисане акције ради повећања производње, размјене и потрошње и уклањања трговинских и царинских баријера.
1949. - Убијен албански револуционар и руководилац Кочи Хође, одмах послије изрицања смртне пресуде на монтираном тајном процесу. Претходно је смијењен са свих положаја и ухапшен зато што се није сложио са резолуцијом Информироа 1948, јер је био против стаљинистичке методе осуде и изолације Југославије. У затвору је мучен да би признао измишљену кривицу и одрекао се става да је политика Москве према Београду погрешна. Био је 1941. главни иницијатор оснивања Комунистичке партије Албаније и њен организациони секретар, организатор устанка у Албанији у Другом свјетском рату против фашистичких окупатора и члан Врховног штаба Народноослободилачке војске Албаније. Од 1945. био је потпредсједник владе и министар унутрашњих послова, а 1946. је постао предсједник Демократског фронта Албаније. Заузимао се за блиску сарадњу Албаније и Југославије.
1955. - На аутомобилској трци "24 сата Ле Мана" погинуло је 80 и повријеђено више од сто посматрача послије судара три аутомобила који су улетјели у гледалиште.
1963. - Вијетнамски будистички калуђер Кванг Дук спалио се у Сајгону као знак протеста због третмана коме је влада Јужног Вијетнама подвргла будисте.
1970. - Умро руски државник Александар Фјодорович Керенски, члан а потом предсједник Привремене владе послије Фебруарске револуције 1917. у Русији. Збачен је с власти у Октобарској револуцији 1917. Емигрирао је 1918. и од 1940. живио у САД, гдје је и умро.
1970. - Посљедњи амерички војник је напустио ваздухопловну базу "Вилус" у Либији, на захтјев пуковника Моамера ел Гадафија, који је 1. септембра 1969. оборио режим краља Идриза Првог.
1970. - Послије седмице жестоких окршаја у Јордану палестински герилци и јорданска армија потписали примирје.
1979. - Умро амерички филмски глумац Џон Вејн, који је играо углавном у вестернима, тумачећи ликове правдољубивих и усамљених јунака. Филмови: "Велико суђење", "Поштанска кола", "Дуго путовање кући", "Рио Гранде", "Пијесак Иво Џиме", "Миран човјек", "Црвена ријека", "Трагачи", "Човјек који је убио Либерти Валанса", "Рио Браво", "Елдорадо", "Аламо".
1981. - У земљотресу у југоисточној иранској провинцији Керман погинуло је најмање 1.500 људи.
1984. - Умро италијански политичар Енрико Берлингуер, генерални секретар Комунистичке партије Италије од 1972. до смрти, један од најистакнутијих поборника "еврокомунизма" и творац стратегија "историјског компромиса" и "демократске алтернативе". У раној младости је постао комуниста и 1944. је ухапшен као секретар комунистичке омладине у родном Сасарију на Сардинији. У Централни комитет партије је ушао 1945, члан Политбироа је постао 1959, а замјеник генералног секретара 1969. Као лидер партије потпуно је сузбио совјетски утицај у највећој комунистичкој партији на Западу.
1988. - Умро италијански државник Ђузепе Сарагат, бивши предсједник Италије, оснивач италијанске Социјалдемократске партије. Послије доласка на власт фашистичког режима Бенита Мусолинија емигрирао је са осталим руководиоцима Социјалистичке партије, у којој је био члан Дирекције, а у земљу се вратио 1943. послије капитулације Италије у Другом свјетском рату. Нијемци су га убрзо ухапсили, али је успио да побјегне из затвора. Из Социјалистичке партије је иступио 1947, а 1952. је основао Социјалдемократску партију. Био је министар у првој послијератној италијанској влади, потом до 1957. потпредсједник владе. Шеф дипломатије је постао 1963, а на челу државе био је од 1964. до 1971.
1990. - Умро српски историчар Васа Чубриловић, учесник атентата на аустругарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности. Као ученик је приступио национално-револуционарној организацији "Млада Босна", а као најмлађи учесник Сарајевског атентата осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом свјетском рату био је у затвору. У Другом свјетском рату био је затворен у логор на Бањици. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, гдје је докторирао 1927. Између два свјетска рата припадао је прогресивном крилу Земљорадничке странке, а послије Другог свјетског рата био је директор Балканолошког института и министар у влади Југославије. Аутор је око 70 историјских књига и студија. Дјела: "Босански устанак 1875-1878", "Поријекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини", "Први српски устанак и босански Срби", "Политичка прошлост Хрвата", "Историја политичке мисли у Србији деветнаестог вијека", "Одабрани историјски радови".
1995. - Од експлозије бомбе, подметнуте у колумбијском граду Медељин у вријеме одржавања музичког фестивала, погинуло је 28 људи и повријеђено више од 200.
1996. - Од експлозије у трговинском центру у бразилском граду Сао Пауло погинуло је 39 и повријеђено више од 500 људи.
1999. - Командант Треће армије Војске Југославије генерал-пуковник Небојша Павковић саопштио да је током 79 дана бомбардовања НАТО пакта погинуо 161 припадник Треће армије и уништено 13 тенкова, шест оклопних транспортера, осам артиљеријских оруђа, 19 противавионских топова и један радар, а да је њена противваздушна одбрана оборила 34 борбена авиона НАТО-а, 25 беспилотних летјелица, пет хеликоптера и 52 крстареће ракете.
2001. - У САД над Tимотијем Меквејем извршена смртна казна, на коју је осуђен због постављања бомбе 1995. у згради државних институција у Оклахома Ситију, када је погинуло 168 особа.
2008. - Умро бивши вијетнамски премијер Во Ван Киет, велики реформатор земље током деведесетих година 20. вијека.
